Indijana Džons iz Sokobanje u potrazi za blagom

Indijana Džons iz Sokobanje u potrazi za blagom

Lovci na blago u Srbiji ne posustaju. U jugozapadnoj Srbiji ove ljude kojima nada nikada ne umire zovu „zlatari“. Mada su više „starozlatari“, jer tragaju za zakopanim blagom iz antičkih, rimskih i turskih vremena, a ponajviše za zlatom koje su hajduci sakrivali po krševitim planinama.
Ni za živu glavu ne bi priznali da to rade. Ali, naš Indijana Džons iz Sokobanje pristao je da za „Novosti“ ispriča svoju priču. Na jedvite jade doduše, tek Zoran Mirković (37), razveden, otac jednog deteta, na ugovorenom sastanku pojavio se u filmskom stilu: otvoren džip, atletski građen pratilac obučen u maskirnu majicu (zovu ga Bata), zgodna devojka, zagonetan stav i krajnje oskudne rečenice. Mnogo kasnije, jedva je izustio:
– Ma, ima, bre, blago, ima kol’ko ‘oćeš, samo ga nađi. Kako je onom gore iz sela M… krava upala u rupu, on pogled’o dole, a ono – ćup. Zlatnici!

lovci na blago

Pop Martin

SLUČAJNOSTI i lovačkih priča koje su dodatno potkrepile legende iz ovog kraja, poput one o jednom bogobojažljivom čoveku koji je slučajno otkinuo granu a iz drveta počeli da cure zlatnici, ima mnogo. Ali, naš sagovornik ne ostavlja za slučajnosti mesta. On ima mape! Pop Martinove mape!
– Kako čije mape? – ne može da se načudi našoj neobaveštenosti. – Niste čuli za popa Martina?! Taj ti je pop bio u četi sa 80 hajduka. Radili su oni, razume se, svoj posao, skupljali blago, zlatnike i sve to, i zakopavali ga gore po planinama. Na kraju, samo su trojica preživela, a među njima i taj sveštenik.
Pop Martin je zapisao i opisao mesta gde je sakriveno hajdučko blago. Nisu prave mape kao u filmovima, ali ih „zlatari“ tako zovu. Verovatno ih nije kucao pisaćom mašinom na belim listovima, u kakvom se obliku danas pojavljuju kod „lovaca na blago“, a kakve su i „Novosti“, teškom mukom, dobile od Zorana Mitrovića, sa obećanjem da nećemo da po njima tragamo.
– Ma, i da hoćeš, ne možeš da nađeš! Ali nećeš, jer zemlja radi, pomera se, nije ista kao i pre dvesta-trista godina… Ne da zlato da se uzme. Tamo gde je blago, može biti, pomerila se zemlja dva-tri metra. Pa, ti kopaj po kršu ako nemaš druga posla – rekao nam je pomalo sumnjičavo.
U „mapi popa Martina“ ponegde nacrtani znaci, hajdučki, strelice razne i mahom zapisi, poput ovog: „Kod mesta Sveta Paraskeva, sokobanjsko, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka idi do sred crkve i stani, ima kamik žut. Pod njega tovar zlata.“ Ili: „Od Vlasotince mesto Parosilj, tu traži bunar santrač od kamen bigorljiv, u taj bunar spustismo bure zlata.“ Ili: „Spram Ćele-kule, niška okolina, ima turski grob, u grob pare. Ovo je Kočin plan preveden oko 1800. godine, istinit.“

lovci

Oteta popadija

DA ne bi bilo zabune ko je pop Martin, u istoimenim mapama nađena je i priča o njemu. On se odmetnuo u hajduke pošto mu je Manuka-beg oteo popadiju. Priključio se, onda, četi vojvode Vlčana, sa namerom da se osveti begu. Begu se osvetio, a sa hajducima hajdukovao, blago zakopavao i mape pravio.
– E, najbolja je znaš koja mapa? Kožna mapa! Znaš čime se piše po kožnoj mapi? Barutom. E, da mi je jedna takva, što bi bilo pravo! Ali nema. Nije da ne postoji, postoji, samo gde da je nađem? Nisu loše ni ove mape što ih ja imam. Samo, imaju falinku. Kako su ih ljudi prekucavali, svako je grešio, pa umesto slova „a“ napiše slovo „e“, umesto „l“ napiše „k“, i eto ti problema! Nije više Rekovo, nego je Rakovo, pa ga ti nađi ako možeš.
Da li je on nešto našao – pitanje, više puta postavljeno, bilo je uzaludno. Srpski Indijana Džons samo nas je zagonetno gledao.
Dobro, Zoran Mirković ima mape, ima dobru volju, veru, a oprema?
– Imam visak i žice. Kad se dve bakarne žice ukrste, tu je voda ili blago.
– Pa, da li „radi“ taj instrument? – pitamo.

sokograd


– Radi – odgovara on.
– I? – Šta i? – Pa, jeste li našli nešto? – Glupog li pitanja! Umesto odgovora, stiže pitanje:
– Znate li koliko dukata stane u litarsku flašu? Stane 17 kilograma.
Na kraju dugog prepodneva, „Indijana Džons sa juga“ priznao je:
– Našao sam strelicu. Možda je rimska, možda je turska.Teško je ustanoviti, jer se oblik tog metalnog vrha strele nije menjao.
Nije je nosio na procenu, ali zna da za nju može da dobije pet-šest evra. To nam je jedino i pokazao. I ogradio se:
– Lokalitete zaštićene zakonom ne pipam. Mogu veoma lako da te uhvate.
– A kada biste našli nešto stvarno vredno, značajno za istoriju i naciju, da li biste dali državi?
– Pa, nisam lud! – odgovorio je odsečno.
– A kad bi država platila?
– Pa, kad je država platila?! Ima privatnika, daju pet puta više.

blago


U sokobanjskom kraju svaki seljak veruje da baš na njegovom imanju leži skrivena riznica. Staro zlato i dukati toliko su se ukorenili u život ovdašnjih ljudi, da kad neko počne da gradi kuću, narod kaže: „Eno ga, našao ćup sa zlatom, pa kuću diže.“ Ili, ako je poslao dete na školovanje: „Ma, našao zlato!“ Ili, ako je kupio kola… Iza svega što neko postigne leži – ćup.
Večnim sjajem zlato golica maštu i podgreva nadu da će sreća baš njih pomilovati. Još od hajduk Veljka, koji je po ovom kraju hajdukovao, svi sanjaju isto: da jednog dana pronađu skrivenu riznicu. Ne dukat, ne ogrlicu, divan stari predmet, već riznicu celu. Trezor! I Zoran Mirković, samo što on priznaje:
– Ma, svi traže. I imaju. Ali, ćute. I ja isto, jer znaš kako se kaže: „Što se u kući radi, to se ni u crkvi ne govori.“

MAPA ZA SLIKU
SOKOBANjSKI Indijana Džons ni po koju cenu nije želeo da ga fotografišemo. Ni otpozadi, ni sa strane, ni da se vidi malo, ma nikako! Na kraju smo se nagodili: umesto slikanja, dao nam je mape popa Martina.

Dijana Dimitrovska

Večernje novosti 2008.

Vidi još: Poslednja crnogorska virdžina

Milka Kresoja, žena koja zna svoj zadatak na Zemlji

Milka Kresoja, žena koja zna svoj zadatak na Zemlji

Milka Kresoja nikada nije ni sanjala da će živeti u Rusiji. Niti da će postati uspešna i imućna, da će se družiti sa Jeljcinom i ruskim oligarsima, da će se baviti svim tim poslovima kroz koje je prošla, od diplomatije preko biznisa sa čelikom i ugljem, do uređenja enterijera i dobrotvorne aktivnosti u znak poštovanja prema Nikoli Tesli.

  -Kao dete, maštala sam o Americi, da tamo živim – rekla mi je u jednom razgovoru koje smo vodile na  crnogorskom primorju.- Istina, čitajući Tolstojev “Rat i mir”, potajno sam sanjala da sam na ruskom balu, kao Nataša Rostova, ali sa kim? Sa Bolkonskim? Ne. Sa grofom Vronskim? Opasno. Možda je, ipak, najbolje sa Pjerom Bezuhovim, on je siguran oslonac. (Reč je o aristokratskim porodicama iz Tolstojevog romana).

milka kresoja

o Kako ste stigli u Moskvu?

– Sa diplomatskim pasošem SFRJ, početkom devedesetih. Bile su to teške godine za Rusiju. Hleba nije blo, redovi svuda, nemaština, beda, potpuna propast velike imperije. Kada je trebalo da se vratim za Beograd, počeo je raspad Jugoslavije. Pitala sam se, kuda da se vratim, čime da se bavim? Tako sam odlučila da se bavim biznisom, iako nista o tome ništa nisam znala. Imala sam sreću da dospem u krupnu kompaniju, po ozbiljnoj preporuci, čiji je vlasnik bio naš čovek M. Tadic. Imala je italijansku registraciju i bavila se izvozom čelika i uglja iz Rusije. Tu sam mnogo naučila, a kada je vlasnik, kroz par godina, nažalost, umro, otvorila sam svoju privatnu firmu na Kipru i još 10 godina radila u Sibiru na izvozu čelika i uglja. Onda sam otvorila veliki restoran Kraljevske tajlandske kuhinje od 1000 m2 u Moskvi, koji je radio punih 5 godina. Tu sam naučila osnovno: hrana je lek i lek je hrana !!!

o Bili ste uspešni u pravom smislu reči?

– Uspešan znači imati znanje iz oblasti koju radiš. To je škola tipa “kako se kalio čelik”. Jer i neuspeh je korak i lekcija ka uspehu. Postavite cilj, ostalo su samodisciplina, volja, želja i veoma naporan rad. Verovanje u svoje sposobnosti i pozitivne misli.

o Koje je najčudesnije mesto, ili događaj, ili slika koju ste videli u Rusiji?

– Volim Moskvu i njenu veliku istoriju. Nas vezuje sa Rusijom 8 vekova medjusobnih bratskih odnosa. Duboki su naši koreni u Rusiji, kao i ruski ovde. Volim da posećujem sveta mesta, a najčešće Sergejev pasad, udaljen 60 km od Moskve. To je jedan od najvećih pravoslavnih manastira, bivše sedište Ruske patrijaršije.Osnivač ovog mesta je sveti Sergej Radonjezskij u 14. veku.

milka kresoja

O Živeli ste u Sibiru, kako to izgleda?

– Nisam živela u Sibiru, ali sam najmanje 5 puta mesečno putovala za Sibir, gde sam radila.To je oko 5000 km od Moskve.Volim Sibir, iako se za 26 godina života nisam privikla na rusku zimu.

O Teško je generalizovati, ali, kakvi su u suštini Rusi, koja je njihova najprepoznatljivija nacionalna odlika?

– Obično kada govorimo o Rusima kažemo da imaju ‘zagonetnu dusu”. Ona je široka ruska duša, religiozna, darežljiva, milosrdna, stradalna. To su sve one vrednosti pravoslavlja. Osećaj pravde, dobrote i gostoprimstva, strpljivosti, širina karaktera…Ali i stvaralački potencijal, zbog čega Ruse nazivaju “mozgom planete”. Medjutim, ima i onih drugih osobina, sto bi rekao Puškin,”ne daj Bože videti ruski bunt”.

O Upoznali ste  mnogo slavnih… da li je neko ostavio na vas poseban utisak i ko?

– Sticajem okolnosti, upoznala sam mnoge poznate političke, javne, diplomatske, kulturne, sportske i ličnosti iz krupnog biznisa u Rusiji. Od Jeljcina i njegove supruge Naine, Ljudmile Putine, Aline Kabaeve, Aleksandre Pahmutove, Macueva, Pletnjova i mnogo, mnogo drugih. Svi su na mene ostavili utisak snažnih ličnosti od kojih imate i šta da naučite.

milka kresoja i sofja loren

O Šta pomislite kad čujete da neko kaže da Rusi ne vole Crnogorce i da se povlače kapital iz Crne Gore?

– Ne možemo nikada govoriti o tome da Rusi vole ili ne vole Crnogorce, jer se sve posmatra kroz politiku i interes. Ako su Rusi toliko uložili u Crnu Goru, kupovinom silnih nekretnina i postali jaka turistička sila, onda verovatno to treba poštovati i naći neki balans u odnosima sa Istokom i Zapadom.

O Imate brojna interesovanja, s jedne strane  osnivač ste Centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle, s druge  zanimate se za klasičnu muziku (učestvovali ste u dovođenju Mihaila Pletnjova u Beograd), radili ste sa čelikom, radite biznis sa izgradnjom i opremanjem stanova i kuća…Svestrani ste. Da li čovek može da radi više poslova uspešno?

Čovek može i treba da radi nekoliko poslova istovremeno i da u tome bude i uspešan. Ja zaradjujem na opremanju enterijera bogatih klijenata u Moskvi i Sibiru, imam uradjeno iza sebe više od 100 objekata. Sve ostalo je moje vreme koje ja trošim, kao glavni osnivač i mecena Medjunarodnog centra za istraživanje nasledja Nikole Tesle u Beogradu i na predstavništvo u Moskvi. Volim Nikolu Teslu i ponosim se time što mogu da kažem: ”Nije se rodio ni u Moskvi, Vašingtonu, Londonu ni Njujorku, već pod našim nebom. I postavljam u svojim referatima dve teze: Da li bi Nikola Tesla bio to što jeste, da je imao druge roditelje i da nije bio Srbin?

nikola tesla

O Da li se bojite da će posle vas ostati malo stvari koje će  podsećati na vaše postojanje?

– Svako od nas ima svoj zadatak na zemlji. Pa i ja. Htela bih da ostvarim svoj san, da izgradimo toranj Tesla, preko puta Kalemegdana, na Novom Beogradu, kao simbol novog Beograda, koji je u vreme despota Stefana bio duhovni centar Evrope, i Nove Srbije.Tesla je naš “nebeski znak” ! Imamo i projekat “Rtanj”, koji cemo raditi sa Rusima.

O Da li verujete da posle ovog života postoji drugi?

– Verujem. I kao što je Tesla pisao: “Zapamtite, nijedan čovek, koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje…”

sve o tesli

o Da li vam se događalo da vas onaj odozgo kazni ?

– Verujem da zlo mora biti kad – tad kažnjeno. Svako od nas zna kada je nešto loše uradio ili pomislio, da se to na neki način vraća. Kod Tesle imate “zakon kosmičkog bola”, koji treba pročitati.

O Šta je za vas najveća tragedija koja može da zadesi čoveka?

– Da se nešto desi sa našom planetom i to krivicom čoveka. Ova neoliberalna, profitabilna civilizacija nas gura u propast. Izlaz je u novoj civilizaciji, koja pripada samo Tesli. I za to se treba pripremati.

O Zašto jesvet u 21 veku u situaciji da  bogata manjina eksploatiše ogromnu većinu?

– Zato što nam je nametnuto poklonjenje ‘zlatnom teletu’, trka za novcem, a to su već druge sile. Nove Tesline tehnologije, koje biraju nas, pomoći će nam da se izborimo za novo zlatno ‘vinčansko doba’, koje nam i po vaseljenskom pravu pripada.

O Da li verujete u priču da  mala grupa bogatih, moćnih porodica na svetu rukovodi našim životima, dajući nam  nezdravu hranu, opasne lekove, sporne vakcine…bez prava na izbor?

– Nazalost, tako je, nadam se, trenutno.

                             Dijana Dimitrovska

Vidi još: Verica Rakočević

akupunktura arheolog beograd cern cink dirigent dizajnerka doktor filozof frame glumac glumica herceg novi istoričar jelena jovičić karcinom kineski jezik klasična muzika klavir knjiga književnica komandant mark kvantna medicina modna kreatorka muzičar naučnik Nikola Tesla ozonoterapija pesnik pisac poslanik pozorište prag profesor reditelj rediteljka SAD silicijumska dolina singidunum slikar slikarka strip festival virusi zlato čovek

Rating: 1 out of 5.