Verica Rakočević o onima koji jedu ljude za doručak

Verica Rakočević o onima koji jedu ljude za doručak

   Cela je Srbija ogovara na sva usta, ali Verica Rakočević, reklo bi se, ne haje mnogo za to. Sa svojim trećim, tridesetpet godina mlađim mužem, kompozitorom Veljkom Kuzmančevićem uživa u svakom trenutku, slaveći sreću koja joj je otvorila nova vrata i nova prostranstva.

– Prošla sam kroz razne faze u životu, bila sam manje ili više srećna, ali tek sada znam šta znači biti istinski srećan – kaže Verica Rakočević.- Dok je čovek mlad misli da je sreća u tome da priušti sebi sve što poželi. To se uglavnom odnosi na materijalna dobra. Ali, to ostavlja u nama osećanje površne sreće.

Nekada sam mislila da je sreća u osećanju slobode. Beskrajne, apsolutne slobode. Onda je došlo vreme kada sam shvatila da sam živela u zabludi. Da sam slobodu razumevala na pogrešan način. Čak sam se i dičila, ne shvatajući da sam dobar deo života provela kao rob. Bila sam rob raznih pravila. Tek kada voliš na istinski način, shvatiš šta je sloboda.

verica rakočević

O Može li čovek da bude srećan bez ljubavi?

– Mislim da ne može. Ja nisam nikada bila srećna ovako i mislim da bez ljubavi ljudsko biće ne može da živi.

O Da li svaka ljubav mora da bude uokvirena brakom?

– Ne, naravno. Do pre par meseci i sama sam govorila da nikada ne bih mogla više da živim u braku. Ali eto… Nisam verovala da brak ima načina da ljubav učini dodatno lepšom.

O Ljubav je za vas…?

–  Kada pronađete drugu polovinu koja vam dan učini sadržajnim, ispunjenim do poslednjeg delića sekunde, stvarajući milion važnih i lepih sitnica. Kada vam se ego istopi kao sneg na suncu…Kada ne mislite više o sebi, nego o nama…

verica

o Ko je srećniji u životu, intelektualac ili seljak?

– Seljak, sto posto. On uveče mrtav umoran od obrađivanja zemlje sedne sa svojom ženom i obeduje ili samo ćute, a intelektualac ode na put i vara ženu.

O  A ko je u prednosti: pametan ili glup?

–  Glupi su  srećniji. Njihovi dometi sreće su prizemniji.

O Kako se branite od zlih reči i još gore – dela? Ima li tu uopšte odbrane?

– Ako ste ispunjeni, ako ste zadovoljni svojim životom, ako volite, onda je to vaša najbolja amajlija protiv zla. Kada na to zlo odgovorite toplinom, ljubavlju, nežnošću, onda će i odgovor biti u tom duhu. Bar malo nežniji, topliji. Jednostavno, ublažićete zlo.

O Ali, ima ljudi koji „jedu ljude za doručak”?

– Ima i u Srbiji posebno mnogo. Srbija je stvarno opasna jazbina, otrovno mesto gde mogu da vas pojedu.

duša

O Bili ste po svetu, mislite da je u Srbiji jača mržnja,ili zavist, ili ljubomora nego na drugim mestima…?

-Da, kod nas je to gadnije. Prljavije. U svetu prosto te osobine imaju drugi tok. Ne možete nekog da izvređate a da za to ne platite.

O Da li vas bole ta silna ogovoranja po Srbiji zbog vašeg mlađeg muža?

– Ne u toj meri jer znam da mi zavide zbog toga što nemaju ljubav kakvu ja imam, a pored toga i mladog, zgodnog i pametnog muža. Kada bi žene bile iskrene prema sebi, videlo bi se da i one to žele. Ali one neće da to priznaju, nego reaguju po sistemu „ neće lisica grožđe, kiselo je, trnu zubi”.

O Da li je to ta cena slave o kojoj se priča?

– Biti  slavan u Srbiji je ponižavajuće danas.  Svako ko hoće da pokaže zadnjicu i iznese prljav život, postaće slavan.

O Nesreće svi imamo…Pitanje je samo kako da naučimo da ih zaboravimo?

– Okrenuta sam ka unutra i imam intuitivni način da se od njih branim. Kada mi je umro otac, koji je za mene bio ideal,sve na svetu, na zgražavanje ljudi, nisam otišla na sahranu, već na Sveti Stefan gde sam danima plakala. Takva sam. I sebi nekada neshvatljiva.

modna kreatorka

O Kako se boriti protiv straha od godina?

– Oslobađanjem od straha. Bojala sam se svega i aviona, i broda, i ljudi i kada vam se život pretumba bez vašeg uticaja i kada pročitate da zalutali metak rani ženu u glavu, i kada mnogoo toga pređe preko vaše glave, onda shvatite da ste vi skup informacija iz prošlosti i da vaše misli imaju put do svemira i nazad, vraćaju vam se onakve kakve ste ih odaslali, i da vi tu ništa ne možete da promenite…Onda shvatite da se ne treba bojati života.

O Živite na selu i ide vam?

– Da, na Avali jer tamo je bajka. Sanjala sam tu idilu, da Veljko komponuje na spratu dok ja dole crtam i udišem božanski vazduh. Naša je kuća u prekrasnoj prirodi, pored divne šume. Imamo terasu na kojoj pijemo jutarnju kafu i radujemo se novom danu, orah čije lišće skupljam, ognjište gde  Veljko pravi kotlić…

o A linija?

– Do skora sam vodila računa šta jedem,i gle, paradoksa : imala sam uvek jedno pet kilograma viška. A onda sam počela da jedem sve. Prestala sam čak i da vežbam( jedan sam period bila kao Konan). I, ti kilogrami viška su nestali. Sami od sebe. Čudo se dogodilo.

verica rakočević

O Razlog je …?

-U zadovoljstvu, u sreći, u energiji.

O Šta  i ženu i muškarca čini mladim?

– Pokret. Kada hodate, govorite, mislite sporo – stari ste. Pogledajte Radu Đuričin, izgleda kao devojčica. To je ta- energija.

O Šta najviše volite da nosite od odeće?

– Moja najbolja drugarica Buba voli da mi kaže: Nemoj, molim te, da se doteruješ! Karmin, štikle, uzane haljine….to ne ide uz mene. Ja sam sportski tip.

O Da li postoji nešto što želite?

– Ne. Nikada skromnije nisam živela, a nikada nisam bila ispunjenija. I to je čudo uma.

                   

modna kreatorka

Kopriva

– Pošto na Avali na placu ima dosta kopriva, njome ispiram kosu, a pravim čorbu na sledeći način: glavicu crnog luka i dva čena belog luka iseckam, propržim na ulju od koštica grožđa, dodam obarene koprive a zatim i brašno od heljde, ruzmarin, peršun, origano. Na kraju jaje i pavlaku. Divota, zdravo i ukusno.

Kreme

– Dala sam grdne pare na skupe kreme i tvrdim da najskuplje kreme nisu i najbolje, jer kod njih plaćate luksuznu ambalažu. Kada sam bila kod kćerke u Njujorku, jedan dermatolog mi je savetovao da kupujem samo kreme sa retinolom. To i činim, i osim njih koristim i kreme sa hijaluronom koje prave Apoteke Beograd.

    Dijana Dimitrovska   

Bilje i zdravlje 2013.

Vidi još:Milica Bainović

Milica Bainović, kreatorka koja plete legende

Milica Bainović, kreatorka koja plete legende

  Milica Bainović, modna kreatorka, retka je „ ptica” koja se iz „ velikog” sveta vratila kući. Blistavu prestonicu svetske mode gde se školovala i gde je živela 20 godina, zamenila je mirom  i tišinom svog Homolja.

  Odluku da se vrati, ipak, nije donela ni lako ni brzo. Takve se odluke ne donose preko noći.

– To je bio jedan duži proces – kaže nam Milica Bainović.- Dugo sam promišljala i vagala, sve dok nisam shvatila da  mogu da živim tamo gde volim ali i da organizujem posao.

vunena

 O Ovde si  spojila lepo i korisno. „Uplela“ si pletilje u modnu priču?

– Kada sam upoznala  pletilje  sa kojima sam počela da pletem, odlučila sam da osnujem Udruženje „ Vunena” u Homolju. Sada dizajniram  modele koje zajedno pletemo.

 oVećina naših povratnika se boji „biznisa“ u Srbiji?

 –  Iskreno, u svakoj državi postoje određene barijere. Jedina otežavajuća okolnost jeste ova administrativna strana posla u Srbiji koja u EU ne postoji  zbog slobodnog kretanja robe.

o Gde izvozite modele?

– Kreacije koje sam do sada radila izvozile su se u Austriju i Švajcarsku. „Vunena” kao udruženje je sada izbacilo svoju prvu kolekciju koja će biti dostupna i preko našeg Onlajn Šop-a širom Evrope ali smo isto tako u pregovorima sa buticima u inostranstvu.

vunena

O Koliko zaposlenih ima Vunena, ili po kom principu pletilje zarađuju?

– „ Vunena” broji 11 pletilja koje zarađuju po ispletenom komadu odeće.

O Da li je istina da uvozite vunu jer vuna homoljskih ovaca ne zadovoljava evropske standarde?

– To je tačno, najvećim delom je uvozimo. Mada, moram da priznam, volim našu domaću vunu i promovišem čarape gde god stignem. Ne znam koliko sam para čarapa do sada poklonila prijateljima i poslovnim partnerima.

O Živite u Homolju, kako vam se sviđa?

– Homolje je jedno predivno mesto ali ne zbog toga  što je to moj rodni kraj. Ima nečeg u atmosferi Homolja, mistično je, a priroda prelepa.

modeli milica bainović

O Šta vam se najviše sviđa u Srbiji?

– U Srbiji mi se najviše svidja činjenica da smo gostoljubivi, da znamo da uživamo i da imamo mnogo potencijala.

O Šta ste naučili u Italiji?

– Na fakultetu sam imala fenomenalne profesore. Dopala mi se činjenica što smo s jedne strane dosta toga naučili o menadžmentu jedne kolekcije ili modnog preduzeća, a s druge strane su nas podstakli da pronađemo sebe i istaknemo onu najbolju stranu. Umetnost i dizajn se vrednuju i dan – danas, tako da sam još na fakultetu stekla naviku da se poigravam materijalima kako bih dobila nešto novo.

O Stiče se utisak da je Italija nekako  utihnula, da nazaduje, ni u čemu ne prednjači, posebno posle velikana filma, književnosti, slikarstva koji su do prošlog veka bili vodeći…da li je tako?

– Što se tiče mode, Italija i dan danas ima velike majstore u modi. Činjenica je da je dobila veliku konkurenciju u drugim državama. Mislim da ih je i malo uplašila ekonomska situacija, pa se manje usuđuju na rizik i nešto novo. Tako da čak i mladi italijanski dizajneri svoje karijere često započinju u inostranstvu.

Ostala joj je moda.

modeli

O  Da li je Milano i dalje centar svetske mode?

– Jedan od svetskih centara je Milano i dan – danas. U svakom slučaju nikada Milano nije bio jedini centar mode. Postoje gradovi koji su prepoznatljivi po nečemu. Milano je definitivno prepoznatljiv po “ready to wear” modi, ali takođe je poznat i po muškoj modi. Italija ima i dalje svoje velikane, ali rade i dosta na promociji mladih dizajnera koji su se odlučili da svoj biznis započnu u Italiji.

O Nekada su italijanske cipele bile pojam. Da li je tako i danas?

– Mislim da su i Italijani kao i mnoge druge države na Zapadu svoje proizvodnje premestili van države, tako da se “made in Italy” sve ređe viđa. Mislim da su još uvek prepoznatljivi po dizajnu obuće,  mada bih ja ovim putem želela da pohvalim srpsku scenu obućarstva, koja prati trendove, koristi kvalitetne materijale i apsolutno možemo da je uporedimo sa italijanskom cipelom, koja je još uvek sinonim za kvalitet i dizajn.

O Šta je to što Italiju danas predstavlja?

– U mojim očima je definitino stil, dobar ukus i smisao za dizajn i lepotu.

model milica bainović

O Spoj etno i urbanog koji imate u svojim modelima, izgleda je dobitna kombinacija?

– To je kombinacija koja ujedno definiše i moj karakter na neki način. Volim tradiciju i radim u ruralnom okruženju dok u potpunosti pratimo svetske trendove kroz interesante priče i legende našeg kraja. To predstavlja veliki i interesantan izazov iz dana u dan. A samim tim, što radim intuitivno i od srca smatram da je dobitna kombinacja.

O Koja vas sećanja vežu za detinjstvo kada ste dolazili na raspuste u Homolje?

– To su predivni izleti u prirodi sa bakom, dedom i sestrama. Nosili smo užine i hodali bosi po mahovini. Slušale smo razne priče i legende o šumskim pojavama. Sećam se da smo obozavale da idemo u šumu, a to zapravo volim i danas. Vikendom imamo običaj da šetamo u prirodi ili šumi. Volimo da pratimo tragove životinja, a neretko se desi da naiđemo i na tragove vuka.

O  Homolje je mistično, puno legendi… neke od njih i vi imate utkane u modele ? Koje?

– Moram da priznam da su legende utkane u modele koji su istovremeno i  proizvodi moje mašte. Obožavam da osmišljavam priče. Recimo jednom sam osmislila kolekciju koja se zasnivala na priči o jednoj dobroj vili kraj reke na osnovu činjenice da je Homolje jedno mistično mesto. Mašta nema granice, pa tako  priče ukrašavam  onako kako ja želim, a samim tim i moje kreacije postaju jedinstvene. To je jedna alatka koju sam ponela sa sobom iz Italije sa fakulteta.

milica bainović

O Koja vam se legenda najviše dopada ?
– Postoji jedno mesto u našoj šumi koje je apsolutno čarobno i koje me podseća bukvalno na dnevnu sobu, jer je tlo prekriveno gustom mekanom mahovinom koja ostavlja utisak tepiha, i svaki put se izujem kako bih prošetala bosonoga i osetila tu mekoću. Taj takozvani tepih je okružen niskim stenama koje skoro da su savršeno pravougaone i koje me podsećaju na garnituru jedne dnevne sobe. Tako da ja verujem da je to mesto zapravo dnevni boravak nekih čudesnih bića, koja mi ne vidimo golim oko ali ja verujem da se na tom mestu okupljaju anđeli.

O Da li je Homolje posebno za vas u odnosu na druge delove sveta?

– Naravno da jeste. Svaki deo sveta ima svoju lepotu, tako da ja volim da putujem ali uvek se rado vraćam kući i uživam u svim čarima prirode.

                             Dijana Dimitrovska

SRPKINJE

O Kako su Srpkinje odevene, po vašem mišljenju?

– U suštini nema drastične razlike. Globalizacija ali i samo praćenje trendova preko društvenih mreža izjednačili su te velike razlike u odevanju. Žene u Srbiji vode svakako brigu o lepoti. Meni je lično malo krivo što ponekad znaju i da preteraju i zaborave da cene svoju prirodnu lepotu. Holivud je u ovom slučaju imao malo veći uticaj nego što je trebalo-kaže MIlica Bainović.

 Bakin ormar

O Šta je za vas moderno i ukusno odevena žena?

– Ne postoji pravilo za mene. Postoje toliko različitih stilova i naravno da sve od toga kada se lepo iskombinuje, može dobro da izgleda. Ali moj savet je da svaka žena najpre treba slediti svoj ukus i da ne mora baš svaki trend po svaku cenu da isprati. Ali pored toga cenim kada neko ne gleda previše ozbiljno na modu i kada smelo kombinuje svoje odevne komade, uključujući i po neki vintidž komad iz bakinog ormara. Sve može biti lepo ako je dobro uklopljeno i nije suviše kratko – kaže Milica Bainović.

Vidi još: Srpkinja iz Vašingtona sa hiljadu talenata

Duša naša, misterija stara koliko i čovek

Duša naša, misterija stara koliko i čovek

Duša i telo – to smo mi, ljudi. Svi skoro pa isti, a, opet, jedinstveni, unikatni i neponovljivi. U svim tim milijardama i milijardama segmenata od kojih se sastojimo.

 O telu nauka ponešto i zna. Ali o duši – gotovo ništa.

 Ne znamo čak ni  gde stanuje duša, a kamoli nešto detaljnije tipa, kako izgleda, od čega je sastavaljena, da li se kreće, da li se deli, obnavlja …?

 Tragamo za njom od kako je sveta i veka.

duša

Hrišćanstvo uči da je duša netelesna, neprostorna i neuništiva. Ona  predstavlja unutrašnjost čoveka koji daje život telu. Ali, detalji su poznati samo tvorcu.

 Mi, pravoslavci, verujemo da duša pokojnika obilazi oko svoje kuće četrdeset dana, zbog čega se i pali kandilo u kući pokojnika da joj osvetli put.

Posle toga arhangel Mihailo meri dušu, odnosi je na nebo i gore odlučuje gde će ona dalje. Vagaju se dobra i zla dela. Ako je za života činio samo loše – ide u pakao, ukoliko je taj čovek činio dobra dela – obezbedio je sebi raj.

 Duša se može nastaniti svuda, i u živom i u neživom svetu. Može biti u drvetu, zecu ili u kamenu.  

  Čitajući Frejzera ( Zlatna grana) saznajemo da i australijski crnci veruju da u grudima imaju još jednog malog čoveka.

Huron – Indijanci, Oklahoma, verovali su duša ima glavu i telo, ruke i noge, kao i čovek.

duša

Eskimi veruju da duša ima isti oblik kao i telo kome pripada ali je finija i uzvišenije prirode.

 Po mišljenju Nutka-Indijanaca (ostrvo Vankuver, Kanada) duša ima oblik majušnog čoveka a njeno sedište je u temenu. Dok duša stoji uspravno, njen sopstvenik je zdrav i srčan, ali kad iz ma kog uzroka izgubi uspravan položaj, njen sopstvenik izgubi pamet.

 Malajci  zamišljaju ljudsku dušu kao malog čoveka, veličine palca i većinom nevidljivog. U stanju je da brzo leti iz mesta u mesto, odlazi iz tela za vreme spavanja, transa i bolesti a stalno posle smrti.

Narodi u Indfoneziji misle da svakog čoveka čoveka pre rođenja pitaju koliko dugačku ili tešku dušu želi, pa mu se odmeri onoliko koliko želi. Najteža duša koja je ikada data teži oko 10 grama.

   Beskrajan je niz verovanja gde je i šta radi duša.

Šta kaže nauka. Izgleda da i u tima beskrajan niz „ dokaza“. Naučnici su pre par godina oprezno objavili da je možda duša u očima.

Ian Stivenson, Medicinski univerzitet  Virdžinija, na oko 2.500 slučajeva dokazivao je da inkarnacija potoji u sećanjima male dece. Robert Lanza, profesor na Medicinskom fakultetu u Severnoj Karolini tvrdio je da fizička smrt nije konačna. Prrema teoriji biocentrizma smrt je samo iluzija koju stvara naša svest. Smrt nije konačna kao što to mi mislimo, a glavna premisa joj je da je život ishodište koje stvara svemira, a ne da svemir stvara život.
 Ruski naučnik Konstantin Korotkov, uopravnik Instituta za fiziku u Sankt Petersburgu snimao je ljudsko telo u trenutku smrti na kome se vidi da astralno telo napušta materijalno telo.

duša

Fotografija je urađena posebnom tehnikom, naprednim oblikom Kirlijanove  fotografije, što je, kako se objašnjava, fotogram pod naponom koji koristi i Ministarstvo zdravlja za dijagnostikovanje bolesti.

  Konstantin Korotkov je tvrdio da promenom naših misli menjamo i energiju u prostoru. Što dajemo – to i dobijamo.

  Mislima gradimo naš svet, govorio je, svoju realnost. Niko nam nije kriv ni vlade, moćnici, komšije, projatelji, neprijatelji, krivi smo sami. Tvorac nam je dao alat da sami pravimo svoj svet – pa iskoristimo ga.

Duša koja je snimljena, napustila je najpre trup i glavu, a zatim i srce i polne organe.

 Profesor dr Dušan Šćepanović kome je pre deceniju i po  presađeno srce mlađeg Nemca, misli da duša ne može biti u srcu.

– Duša sigurno nije u srcu – rekao mi je u jednom razgovoru.- Mislim da se nalazi u mozgu. Da je u srcu, ja bih imao tuđu dušu. Ovako, imam tuđu pumpu (srce) ali i dalje imam vlastitu dušu.  Srcu, sigurno nije. 

 Ostaje naša suština tako i dalje zagonetna, neuhvatljiva i neizreciva.

izvor Original

Vidi još: Mističan cvet i hotel

Danijela Sremac, svestrana Srpkinja s američkim državljanstvom

Danijela Sremac, svestrana Srpkinja s američkim državljanstvom

 Završila je filozofiju i političke nauke, studirala je klavir i falutu, svira gitaru, autorka je dve knjige, snimila je CD sa pesmama Balkana i film o Srbiji, igra tenis, slika i izlaže svoja ulja na platnu. Mnogi bi se i od pukog nabrajanja zamorili, a Danijela  Sremac svakog dana širi svoj spisak interesovanja.  Ide napred, uči nove stvari. U sve to, bila je i kandidat za predsednika Srbije.  Zanimljiva i svestrana Danijela Sremac, baš kao i njen renesansni idol.

 – Leonardo da Vinči je osoba koju sam najviše cenila  još kao dete  – kaže Danijela Sremac u intervjuuu koji smo vodile 20017. godine. –  Kasnije još i više jer sam poštovala svestranost u njemu i renesansne ideale. Moji roditelji su me uvek podržavali u tome da se bavim svim kreativnim aktivnostima koje želim da ispunim, i zato sam se bavila raznim studijama.  

danijela sreac

 O Zašto bi rođena Beograđanka koja od malena živi u Americi želela da postane  predsednica Srbije?

– Zato što želim da predstavim Srbiju u svetu na jedan sasvim nov način, da koristim moje razumevanje Vašingtona i Amerike uopšte, da efektivnije guramo interese srpskog naroda, i zato što znam da se  sa formulom koja se stalno vrti na vrhu Srbije i sa kojom stalno dobijate iste rezultate, neće  ništa promeniti dok ne ubacimo novi faktor, a taj faktor je dijaspora. Dijaspora mora da glasa, 5 miliona ljudi unese 5 milardi dolara godišnje, dijaspora mora da udje u parlament i da prenese svoja znanja u svim oblastima jer ti ljudi rade i žive u organizovanim državama i mogu da modernizuju i  pomognu Srbiji.

O Koje su tri suštinske stvari koje biste menjali u Srbiji?

– Prvo i najbitnije, da se stvori sistem u kome će  zaposleni biti plaćeni onoliko koliko zaslužuju i da firme napreduju,  na osnovu  svojih sposobnosti i proizvoda. Drugo, transparentnost je neophodna za bilo koji napredak u budućnosti.  Mora da se sve modernizuje i postane elektronski, da se tačno mogu proveriti svi podaci. I treće, da se stvore uslovi kako bi se “vratila naša pamet” iz inostranstva. Drugim rečima, svi oni koji su otišli ili da studiraju ili da rade u inostranstvu. Vratiće se tako što će se stvoriti ambijent poput ekonomskih zona i što će se reformisati ekonomski sistem Srbije. Tako će se oni vratiti u svoju otadžbinu jer će u noj moći da nađu posao.

o Da li znate kako se iskorenjuje  korupcija?

– Najefektivniji način jeste da se primene metode drugih zemalja koje su uspešno savladale korupciju – kao, na primer, Singapur.  Kada se uvede transparentnost i postavi dobar administrativni sistem, to će samo po sebi da iskoreni korupciju. Ovaj sadašnji sistem koji je, između ostalog, opterećen u regulativnom smislu sa previše dozvola i nepotrebnih procedura koje uzimaju previše vremena, bukvalno je plodno okruženje za korupciju jer dozvoljava birokratama da vas ucenjuju na svakom nivou,  kako bi vas, navodno, stavili preko reda i „ završili vam posao”. 

danijela sremac beograd

O Kako Danijela Sremac zamišlja podigne standard?

– Planiramo da osnujemo nekoliko specijalnih ekonomskih zona, sa novim zakonskim  okvirom koje pruža fantastičan ambijent za ulagače i preduzetnike.  Ove zone bi predstavljale konkurentno tržište gde bi kompanije naperdovale isključivo na bazi svojih dobrih ideja, a s time bi napredovali i svi radnici, jer kada postoji prava konkurencija, kompanije se takmiče da pridobiju najbolje ljude da rade za njih.   

O Decenijama se u Srbiji politika koristi za lično materijalno napredovanje. U kojoj meri je tako i u Americi?

– U Americi je drugačije.  Političarima nije data mogućost da koriste državu da bi se lično obogatili na bilo koji način jer postoji zaista transparentni pravni sistem kakav bi želela da primenimo i u Srbiji. Američki političari koji postanu poznati putem javnog posla počnu tek ozbiljno da zaradjuju kada završe svoje mandate jer tada uglavnom drže  vrlo dobro plaćene govore. Ili otvore firme za lobiranje kako bi svoje iskustvo u Vašingtonu preneli klijentima.

 
O Da li se neopravdano predstavljamo kao veliki  narod?

-Ne, jer smatram da srpski narod jeste veliki narod.  Vrlo poštujemo porodicu i prijatelje, imamo fantartičnu kulturu igre i muzike, imamo divnu tradiciju sporta u kojem je Srbija dosta jaka, narod je vrlo duhovit, jakog karaktera,  voli život, a imamo i vrlo lepu državu sa predivnim pejzažima, istorijskim kulama i gradovima koji su živi i dinamični. Sve to o našem narodu dugo godina promovišem kroz knjige, novi muzički CD, snimke i druge multimedijske prikaze.

beograd

O Da li vaši prijatelji Amerikanci znaju gde je Srbija i šta znaju o Srbiji, uopšte?

– Nadam se da znaju mnogo više kada pročitaju moje knjige, ali jeste istina da većina Amerikanaca ne zna za Srbiju. Amerika je ogromna država i po školama se retko uči o detaljima evropske istorije.  Recimo, sećam  se jedne devojčice u komšiluku koja mi je rekla da je poreklom iz Poljske ali ne zna tačno gde se Poljska nalazi. Ovo nije neko namerno američko nepoštovanje drugih naroda, nego je to zbog toga što je sama Amerika ogromna. Budući tako velika zemlja sigurno je da ima dosta stvari koje ni ljudi u Srbiji ne znaju. Ne može se razumeti Amerika preko Holivuda i filmova.  Može se razumeti jedino kada u njoj živite i  to dugo godina. Ameriku moraš da osetiš.

O Šta vi znate o Srbiji? Koje su prve asocijacije na Srbiju kada vas to pitam?

– Srbija је jedinstveno mesto gde od momenta kada sletim na aerodrom i dotaknem tlo, osećam se da sam dotakla moju zemlju, moj dom. Biti u Srbiji, hodati ulicama Beograda gde sam rođena, pokrene u meni ona najosnovnija, duboka osećanja da se nalazim upravo tu gde pripadam.

 O  Mnogo se kritikuje američko školstvo koje je, kažu, za ispod prosečne djake. Navodi se da je to školstvo koje iznedri nuklearnog fizičara koji ne zna za Dostojevskog, Bodlera, Kloda Monea, na primer?

– Amerikanci definitivno imaju specifični pristup školovanju, a to ne obuhvata jedno šire razumevanje sveta, što lično smatram da omogućava da se stvori svestrana  i razumna osoba.  Međutim, moram da kažem da američki sistem školovanja ima druge prednosti. Jedna od dobrih stvari je ta što deca  izuzetno dobro nauče još od malih nogu efektivni, direktni i konstruktivni način kominikacije, pisanje i govor koji je logičan, koji se drži  suštine u priči bez šetanja iz jedne teme u drugu a time i gubljenje smisla celog argumenta. Druga stvar, ne postoji nikakva strepnja od studenata prema profesoru.   Studenti mogu  slobodno da postavljaju pitanja, profesori da  nagrade znanje i dobro formirane argumente koji možda čak odstupaju od predavanja. To je širina.

beograd

o Šta po vama znači biti moderan. Istetovirati telo, imati frizuru u trendu, juriti za karijerom i novcem…?Ili…?

– Pošto sam odrasla u Americi gde se uglavnom ne potencira moda, niti koji brend patika neko nosi, niti da li je neko obukao dizajnersku haljinu ili ne, već vlada jedno skormnije opuštenije oblačenje, definitivno bih rekla da je ono što odrazi savremenost u osobi  razumevanje sveta, a to se ne vidi po nečijem spoljnom izgledu.  Znači, može neka da bude  obrazovana osoba, muško ili žensko, može da obuče najskuplju garderobu ali se vidi kada progovori  ko je. Vidi se da ne zna mnogo o svetu, i da ta osoba izgovara masu nepovezanih i nelogičnih ubedjenja na bazi nekih teorija zavera, to pokazuje da ta osoba živi u nekom 13.  veku i definitivno vidi se da ta osoba nije moderna.

O Zašto ljudi u celom svetu, stiče se utisak, tako halapljivo žele novac i karijeru?

– Zavisi od osobe. Nisu svi takvi.  Lično sam zahvalna što sam rasla u porodici koja nije potencirala novac nego sam odgajena u duhu vrednosti da se treba ispuniti svaki momenat u nekom stvaranju, u ličnom unapredjenju u raznim oblastima.  Ljudi koji ne shvate da materijalne stvari ne mogu da ispune osobu kao što može da ih ispuni stvaranje kreativnih i korisnih stvari koje mogu pomoći čovečanstvu, jednostavno propuste smisao života.   

O Kojim vrednostima današnji čovek treba da teži?

– Najbitnije vrednosti su ljubav prema familiji, ljubav prema prijateljima, a takodje ljubav prema sebi, što znači da ljubavlju treba ispuniti sav svoj potencijal svakog dana.  Treba uložiti sto posto sebe u posao koji radite, u usavršavanju sebe i u sticanju znanja koji vas unapređuje. Te vrednosti se ne mogu meriti u novcu nego su same po sebi dragocene.

Kalemegdan
Kalemegdan

O Da li ste razmišljali, da li čovek može da pomiri novac i etiku?

– Mislim da novac i etika ne moraju da budu na suprotnie strane. Naprotiv, u svetu gde je dobro organizovan sistem, zdrava ekonomija, i gde ljudi rade svoj posao  za koji su adekvatno plaćeni, novac je sasvim prirodan rezultat pošteno uloženog truda, a  time je i etički prihvatljiv.

O Danijela Sremac sigurna ima san?

 – Moj san je da  moja predivna zemlja postane  mesto u kome svi žele da žive, jer je lepa, uređena i bogata. Da postane srećna zemlja.

Selo

– Sela širom Evrope imaju vrlo slične problem, a to je, kako da mlađe generacije budu  sve više školovane, da  imaju motivaciju da odu i nađu posao van sela. Međutim, ne može se samo pričati ljudima da se vrate u selo nego im treba omogućiti da se vrate u selo gde će moći da žive od svoga rada.  Ove ekonomske zone koje želimo da otvorimo bi se upravo nalazile van grada i mogle bi zaposliti priličan broj mladih ljudi koji žele da žive na selu i koji imaju posao sa visokim obrazovanjem u  toj zoni. Takođe, postoje grantovi koji nisu do sada iskorišćeni, a koji bi mogli da se primene da pomognu novim poljuprivrednicima da osnuju svoj biznis – kaže Danijela Sremac.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Tamara Kusovac, slikarka