Mima Karadžić, živi svoj život u svako doba

Mima Karadžić, živi svoj život u svako doba

 Mima Karadžić se uopšte ne ljuti kada mu se nametnu promene. Iako je odrastao u jednoj državi, sazrevao u drugoj, stvarao u trećoj, odlično se snalazi i snalaziće se, jer Mima Karadžić, glumac koji nas toliko godina zasmejava i razveseljava, obožava promene.

 – Volim promene i  poštujem svakoga ko učini i najmanju promenu na sebi i oko sebe – kaže Mima Karadžić.-  Menjati sebe i svet oko sebe je ujedno najčudesniji i najlepši zadatak koji svaki čovek dobija rođenjem, ali ga kao i druge stvari koje dobije rođenjem – ne koristi. Mislim da svaki mladi čovek po prirodi svojih godina mora da bude za promene. Ako nije – nešto onda nije u redu.

O Da li ste lično napravaili neku dramatičnu promenu ?

–  Moja najveća promena je ta što sam uvek živeo svoj život . U svemu što dođe, ja sam se uklapao sa svjim životom. 

mima karadžić, glumac

O  Kako živite ove dane korone?

– I sada živim svoj život. Ova pošast zvana korona, nije me omela, uklopio sam se. Nisam se drugačije ponašao  od uobičajenog.  Pijem vina, skitam,  putujem koliko mogu…Igrao sam  i predstave  u Zvezdara taetru “ Feliks“ “ Tri sorele“…Razmišljam ovako:  Ako me zakači – zakači. Ja se ponašan normalno. U kafanama sam normalno. Nisam tip koji može da sedi dva sata zatvoren u kući i da drži masku u svakom trenutku svog života. Štitim druge ljude od sebe tako što nemam kontakt sa onima koji se boje. Ali sa ljudima  sa kojima imam kontakt, imam ga iz sve snage. Pa, rekao bih, biće kako bude.

O Da li ste radili  za vreme korone?

– Vreme korone mi je dosta brzo prošlo pošto sam radio punom parom. Radio sam četiri  TV serije. To su “ Zabrana“ – velika serija koju je radio moj brat  Milan Karadžić sa odličnom ekipom: Žarko Laušević, Vojin Ćetković, Nataša  Ninković, Vesna  Čipčić,  ja.. Zatim „Dream tim“ sa Lazom Ristovskim, lepa komedija u 10 nastavaka. Radio sam sa Šotrom u seriji “  Kralj Aleksandar“ gde sam  igrao  Punišu Račića, radikala koji je pobio Hrvate u skupštini. I na kraju „Zlatni dani“ serija koja  od 14. decembra kreće da se emituje,  a igraju Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović, Snežana Savć , Uroš Jakovljević ,  ja. To je  romantična komedija po tekstu Gordana Mihića.

O Šta je za vas izvor radosti?

– Radost je moj posao, pozorište,  film, neke knjige neki  ljudi, neke žene sa kojima sam proveo lepe dane, lepe  noći, neka lepa buđenja. Radost su mnogobrojni  trenuci  uz divna vina i prizore.

O Da li imate radost u sebi i kada je ništa ne izazove?

– Imam radost u sebi u svakom trenutku i ne mora ništa daje izazove. Ili bar  ništa epohalno. Mislim da taj izvor radosti zavisi od čoveka . Ako je ima u sebi, onda je to dragocenost, velika. Ako  li je nema, mora onda da je  traži i nalazi, ako je dovoljno mudar i uporan.

popularna serija

O Da li je gluma zanimanje koje se menja? Koliko se gluma za poslednjih par decenija, promenila i u čemu?

– Gluma se u suštini ne menja. Postoje moderni izrazi u oblasti glume, ali suština je ista. Više se menja na filmu ali iz tehničkih razloga. Napraviti lik, igrati ga, imati taj filing sa publikom, stvarati igru, izmaštati dobru priču kroz dobre likove – to je suština glume od kada je sveta i veka.

O Od čega žive glumci sada?

–  Teško je svima. Antivirusne mere utiču na sve ljude . Mi sad igramo predstave tako što se u publici  sedi  odvojeno, po dva sedišta razdaljine.. Duplo je manje ljudi u sali. Svi imaju maske. To je drugačija priča. Taj feedback  koji se dobija od publike je zantno umanjen.

budva

O Da li su antivirusne mere uništile pozorište?

– Pozorište ništa nije uništilo do sada pa neće ni ovo.

O Kako vidite izlaz iz ove situacije?

— Tu ne znam šta da kažem. Ne znaju ni najveći lekari sveta koje sam slušao, a  nisam čuo ništa pametno da je rečeno u smislu ozdravljenja.

O  Da li se u moru uloga koje ste igrali, možda provukla neka za kojom čeznete?

– Ne znam. Kao mlađi sam hteo da igram  neke uloge,  ali danas ne znam. Odigrao sam mnogo uloga koje nisam ni pomislio da ću igrati. Do sada sam snimio 70 filmova,  više od  60 serija,  odigrao više od 90 uloga u pozorištu. Dosta je to za jedan glumački život.

mima karadžić

O  Mnogi su naši ljudi otišli za Kanadu, Ameriku, u beli svet… Da li ste nekada pomislili da odete odavde?

– Ima našeg sveta po Evropi, Kanadi, Americi, Australiji, na istoku, svuda.  Bio sam i ja svuda, i nema mesta gde nisam  boravio. Volim  da odem,  ali volim da se vratim. Nisam mogao da zamislim da Mima Karadžić  živi drugde osim ovde.  Ljudi su odlazili  zato što su želeli da imaju neke bolje uslove za život. Ja klincima svoje sestre i brata svakog dana govorim i ubeđujem  ih  da treba da odu da vide sveta,  da ovde nije ništa  zacrtano. Treba poći u  inostranstvo. Ja sam odlazio i vraćao sam se .  Nisam se našao ni u jednom inostranstvu. Imao sam uslova da se vratim. Osim toga, ne želim ovim poslom da se bavim  nigde drugde osim ovde.

O Šta čovek promeni  odlaskom iz svoje zemlje?

– Uslove života.   Recimo, naši ljudi koji su otišli u inostranstvo. Oni su u svojim glavama ostavili svoj zavičaj na onom nivou na kome je bio kada su odlazili. Sigurno da zavičaj nije bio bogznašta  jer da jeste, ne bi otišli.  Uvek mi je najčudnije bilo šta je za naše gastarbajtere patriotizam. Uglavnom su to sveci I junaci. Ja mislim da je patriotizam ono što uradiš  za zemlju koju voliš I iz koje si potekao. Konkretno raditi, kao, na primer, kad nešto lepo radiš nekome dok je živ, a kad umre- to je sećanje.

more

 O Sretali ste se sa našim ljudima u inostranstvu, kako ih doživljavate?

– Odlazeći u  Ameriku, Kanadu, Australiju,sretao sam ljude koji su opterećeni našom istorijom, religijom , islamom, katoličanstvom, pravoslavljem. Mislim da njihova deca ne žele da budu to. Žele da budu Kanađani, Amerikanci, Australijanci. Oni neće da budu svoji roditelji. Ta deca hoće da budu napredniji, svoji, i  Bogu hvala da je tako.

O Šta Mima Karadžić nudi našim ljudima u inostranstvu?

–  Umetnost koja dolazi iz krajeva koje poznaju, zemlje koju vole, malo drugačija od one koju su zapamtili dok su živeli ovde. Dajemo im miris zemlje naših predaka.

O Ima  li neko lepo mesto gde čovek zaboravii na sve ?

– Ima, to je Ada Bojana. To je mesto gde sam snimio jedan od prvih velikih flmova “ Lepota poroka“, mesto gde možeš da sedneš i uz čašu vina, pred zoru, napišeš stih  i gledaš zvezde i nebo, mesta gde si bio i gde ćeš bitii.

Vidi još: Kako naći mir u duši

Ramonda, čudesan cvet  na mističnom Rtnju

Ramonda, čudesan cvet na mističnom Rtnju

 Ramonda  je  cvet  koji nas živo podseća da je život –  čudo.

 Ovaj cvetak ljubičastih latica može da umre i da godinama kasnije jednostavno oživi. I pošto je ubran i  osušen, potrebno je samo malo vode da bi ponovo  postao zelen i živ. Besmrtna ramonda.

 Moć da vaskrsava otkrio je  srpski  botaničar ruskog porekla  Pavel Černjavski, i  to sasvim slučajno, pošto mu se prosula voda po herbarijumu u kojem je držao R. nathaliae. Sutradan, njegovom čuđenju nije bilo kraja kada je umesto osušene, video zelenu biljku. Ramonda je oživela.

hotel ramonda na rtnju

  Besmrtna ramonda raste u našim krajevima i to ne jedna, već dve, od ukupno pet  vrsta, koliko ih ima na svetu: Ramonda serbica i Ramonda nataliae.

   Raste na čudesnom Rtnju, najmističnoj planini u Srbiji koja ima više legendi nego puteva.

 Al na ovoj planini na kojoj pomisliš da sve možeš i da imaš krila, raste još jedan istoimeni cvet. Hotel Ramonda.

  Ovaj turistički cvet nikao je, u leto 2019,  u podnožju Rtnja, u blizini  drevnog  energetskog svetilišta, ili Vrela kako ga zovu,  koje je služilo ljudima još u praistoriji da se napune pozitivnom energijom, i poboljšaju zdravlje.

sjaj u tami

   Od  hotela, lepo urađenom stazom, laganom šetnjom stiže se do Vrela, gde se na zemlji stoji bos, sa odloženim mobilnim telefon i ostalom elektronikom, u proseku po 20 minuta, najbolje dva dana za redom.

 Na ovo energetsko svetilište ljudi su dolazili  oduvek  da nađu sebi leka.  I ne samo ljudi. Često se ovde nalaze i  dlake životinja, što je dokaz da i one traže pomoć za sebe.

 Mesto je obeležio akademik Jovan Davidović, a merenja zračenja je uradio međunarodni tim koji je predvodio  Saša Nađfej. Više puta su naučnici iz zemlje i inostranstva ispitivali svojstva Vrela. Zaključak je nedvosmislen: Vrelo ima povoljno dejstvo na ljudsko telo.

 Ima, izgleda, i na hotel koji je procvetao.  Sve je u njemu ima neku životnost i radost. Sve je skladno, lepo, toplo, otmeno. Tu je spa sa bazenom, turskim kupatilom, saunom, teretanom. Posebnost je i velika biblioteka sa ozbiljnim naslovima.

uživanje u spa

  Hotel  je napravljen od prirodnih materijala, lepo uklopljen kao da je iz krajolika, poput cveta, iznikao.

  Kvalitet je sam sebi najbolja reklama, pa se  u Ramondi uvek traži krevet više.

 Hrana je domaća. Povrće, voće, mleko, meso, salate, sirevi, sve se to kupuje od  domaćina iz  kraja. Šteta bi bilo doći na Rtanj a ne probati hladan rtanjski čaj sa medom i limunom. Srbi, poznato je, ne vole čajeve, pa se kuvar  Miloš Ristić dosetio i napravio hladan rtnjski čaj.  

   Ramonda ima nešto što nema nijedan hotel u Srbiji – biološki bazen koji je dao još jednu originalnost hotelu. Biobazen nema hlora niti bilo kakve hemije, umesto  filtera, vodu čiste  barske biljke: močvarna preslica, rogoz, razne vodene puzavice, ljiljan…  Miriše bazen na reku, na život i daje radost onome ko se u njoj okupa.

najbolji bazen u srbiji

  Moćna,  magična voda „oživi“ ljude  kao što oživi  i cvet.

  Pogled na mističan vrh, Šiljak, u obliku trougla i piramide, budi maštu i podgreva poznate priče da vanzemaljci posećuju Rtanj. Priče su osnovane: “Srpska planina Rtanj centar je vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu”, zaključak je Svetskog kongresa  NLO u Baltimoru 2012. godine.

   Rtanj je ipak srce Srbije. Mistična, divna, plahovita, divlja, ova planina srećnike nagrađuje nezaboravnom nagradom: za vreme vedrih dana i savršene vidljivosti, sa vrha se vide planine sa kraja na kraj Srbije.

 Cela Srbija u jednom pogledu. U jednom udahu i jednom izdahu, taman koliko je potrebno da se srce napuni radošću.

                      Dijana Dimitrovska

Naziv

 Josif Pančić je pronašao Ramondu serbicu, a dvorski lekar kralja Milana Obrenovića  Ramondu nathaliae (dobila je ime po kraljici Nataliji), dok je srpski  botaničar ruskog porekla  Pavel Černjavski otkrio njenu besmrtnost – kaže dr Maja Lazarević.

Zasadi drvo

 Polako niče mlado drveće koje sade Ramonda i njeni gosti u okviru akcije Zasadi svoje drvo.  Više od 150 sadnica platana, javora, jasena, breze, katalpe i kestena veselo zašumi svakog proleća, odajući tako zahvalnost što se podiže svest o značaju šuma i što se stvara zdravija sredina za buduće generacije.