Dragan Vukić, teolog: šta donose lažna dobročinstva

Dragan Vukić, teolog: šta donose lažna dobročinstva

Dragan Vukić čini svakodnevno dobra dela. To je najvažnija stvar na svetu. Prava dobročinstva jedina mogu da pobede zlo. I ono vidljivo i ono pritajeno koje ne primećujemo. Dobročinstvo treba raditi čista srca, jer ona čine čoveka najdivnijim bićem. Ali, šta se dešava kada zao čovek čini dobročinstva? Dragan Vukić, teolog, direktor  pokloničke organizacije Srpske crkve „ Dobročinstvo”, odgovara:

  – Neki čine dobročinstva da ostave utisak, da dobiju poene, da steknu ugled, da se o njima govori. Ali od takvog dobročinstva nema nikakve duhovne koristi. To spada u lažna dobročinstva pošto se „dobročinitelj“ i ne trudi da se oplemeni, da postane bolji, i da se oboži – kaže Dragan Vukić

o Da li se neko rodi zao, sebičan, sujetan ili to postane vremenom?

– Često čujem da kažu za neku osobu da se u starosti progoropadila, postala zla, a to ranije nije bila. Ne znam! Mislim da se ljudi, generalno, mnogo ne menjaju. Već samo u mladosti imaju bolju samokontrolu, koja sa godinama popusti, i njihova prava  priroda izađe na površinu. S druge strane, žitija svetih pružaju nam drugačije primere, ali taj preobražaj desio se na kolenima i u molitvi. Sveti su očistili svoju dušu stalnim bdenjem, smirenošću, pokajanjem, postom i molitvom. Postali su mnogo bolji nego što su bili, postali su izabrani sasud Duha Svetoga.

Manastir Hilandar

O  Šta je potrebno za dobročinstva da to i ostanu, a da se, vremenom ne pretvore u koristoljublje?

– Sveti apostol Pavle nas podseća: „ Činite dobro da vam ne dosadi“. Potrebno ja da čovek ima, ili da izgradi, osećaj da je hrišćanski, da je ljudski, činiti dobra dela. Ima ljudi koji su bili vredni, radni, štedljivi, i dosta su stekli za sebe i svoju porodicu. Ali, po dobroti duše i mekoti srca, žele deo da podele sa onima koji nemaju, koji su nemoćni, bolesni, beskućnici… To je dobročinstvo, ono hrišćansko milosrđe koje se ovih pedesetak godina tanjilo, da smo skoro i zaboravili na njega. Blago onima koji ga imaju i nose – stekli su ovde na zemlji milost Božiju, za sebe i za svoje najbliže. Uostalom, kad dođe trenutak koji se zove smrt niko ništa sa sobom ne ponese sem prekrštenih ruku i pravednih dela svojih. Koliko puta sam nem stajao pred česmom na putu i čitao tekst da česmu podiže taj i taj da utoli žeđ žednom putniku.Zar to nije divno?

O  Da li ste ikada upoznali čoveka koji je zaista veličanstven u ljudskim vrlinama?

– Da. Pored patrijarha Pavla, imao sam sreću i zadovoljstvo da upoznam, među duhovnim licima, divne ljude, angele u telu, koji su slobodno mogli reći: „Ne živim ja već Hristos u meni“. Jedan od njih je dugogodišnji  duhovnik manastira Žiča, arhimandrit Dositej. Navešću samo jedan od brojnih primera, kad je svetio vodicu. Bilo je zimsko doba. Kamen je od studi pucao. Sreo je beskućnika, skinuo svoj kaput i ogrnuo ga. Monah Agaton, hilandarski starac koji je disao samo da bi nekom dao duhovnu pouku, sav je kipteo od dobrote i duhovne lepote. Arhimandrit Tadej vitovnički mnogima je bio pouzdani duhovni putevoditelj. Nikoga nije odbio, svakoga je primao sa njegovom mukom i pružio mu duhovni lek. Nije umeo, a ni hteo, da se štedi. Jednom je, za jedan dan, primio pedesetoro nevoljnih. Promenili su svet  sva trojica duhovnika, ali se i dalje mole za nas, kao što su se predano molili i u ovom svetu.

 patrijarhapavle

o Šta ste naučili od patrijarha Pavla?

-Jednom prilikom rekao sam patrijarhu Pavlu: „ Vaša Svetosti, Vi stalno govorite da je skromnost najveća vrednost. Verujte mi, nije. Ne pamtim da sam skoro čuo da je to neko rekao. Najčešće se čuje  on je bogat, moćan, uticajan, ima moćne prijatelje, može da završi svaki posao, druži se sa biznismenima, ima kuma doktora….Niko ne pominje skromnost“. Na to mi patrijarh Pavle odgovori: „Dragane, može ceo svet da govori šta hoće, ali za mene je skromnost bila i ostala najveća vrlina“. Za njega je uistinu i bila. Bio je sazdan od dobrote i poštenja. Ničeg nameštenog i od poze nije bilo kod njega. Zbog toga ga je narod i voleo. Skromnost ne može da se odglumi – ili je imaš ili je nemaš.

O  Da li vera pomaže čoveku da srećnije i zadovoljnije živi?

– Pomaže. Hrišćanska etika uči čoveka da bude bolji, da ljubi bližnjeg kao samoga sebe, da ne krade, ne laže… Sve je dato u Dest Božijih zapovesti, u hrišćanskoj etici. Kada bismo češće čitali Novi Zavet, išli na bogosluženja i živeli po hrišćanskim načelima bili bismo srećniji  i zadovoljniji. Iz nezadovoljstva se rađa i nesreća. Nije cilj religije da u čoveku ostavi pustoš, već da ga učini srećnim.

O  A da li može da srećno i duhovno živi i onaj ko ne veruje u Boga?

– Ima ljudi koji se izjašnjavaju kao ateisti, često su dobri, plemeniti, lepo se odnose prema drugim ljudima, zadovoljno i srećno idu kroz život ispunjeni poslom koji rade i porodicom koju imaju. Ja verujem da je Bog duboko u njima ali ga oni nisu saznali kao Boga iako žive po njegovim načelima.

istorija

O Da li znate  kako da postanemo bolji ljudi?

– Otac Tadej vitovnički je rekao : „ Uspostavi mir u sebi i bićeš u miru sa celim svetom“. To, naravno, nije nimalo lako. Čovek treba stalno da se bori sa iskušenjem zla u sebi. A kad taj mir uspostavi, imaće ljubavi za sebe, ali će se ta ljubav prelivati i na druge. Treba svakog čoveka gledati kao brata, truditi se da nikoga ne povredimo, jer svaki čovek je sazdan po liku Božijem. Toliko nam treba da bismo bili srećni, a često i to malo ne možemo da imamo.

O  Svet je postao isuviše materijalan. Da li je duhovnost izgubila bitku?

– Ne, duhovnost nije izgubila bitku, niti će je ikad izgubiti. Svet bez duhovnosti  – to je kao čovek bez duše. Duhovno drži čoveka. Uspešan čovek na Zapadu sve više traži psihologa, a na pravoslavnom Istoku duhovnika. Opterećujući rad proizvodi umor a umor nezadovoljstvo. Čovek bi trebalo da bude radostan i zadovoljan. Bez duhovnosti nema ni radosti.

  Materijalno

O  Da li je Sveta Gora mesto gde materijalno nema nikakvu moć?

– Sveta Gora živi 1000 godina. Drže je post i molitva njenih monaha. Oni su napustili „svet“ da bi bili intimni sa Bogom. Ta intimnost sa Bogom – mistika, jeste smisao njihovog monaškog života. Manastiri su stari, oštećeni, zahtevaju obnovu. Za obnovu su potrebna sredstva. Monasi moraju da ih pribave. U tom smislu materijalno dolazi na Svetu Goru. Ako neki monah  nosi skupe patike, dobio ih je na poklon, one su za njega udobna i jaka obuća, jer mnogi rade u šumi ili bašti. Monasi su došli praznih ruku na Svetu Goru, praznih ruku žive  na Svetoj Gori, i praznih ruku će otići u večnost.

Osobine

O  Koja je ljudska osobina po vama najgora?

– Pakost i duševna pokvarenost. Kada drugome činite zlo i radite o glavi. Ogovaranje. Širenje neistina. Nažalost, upoznao sam i takve ljude. Ničeg ljudskog u njima, sem ljudskog fizičkog obličja. A i oni takvi postoje da bi nas opominjali kakvi ne treba da budemo.

manasija

Lepo

O  Šta je to po vama najlepše u čoveku?

Dobrota. Iskrenost. Plemenitost. Potreba da se drugima pomogne. Da se ni za koga ne kaže ništa ružno. Da ne bude povod svađe i raznih podela. Da bude miritelj.

Interesovanja

O  Šta se strancima najviše dopada?

– Od aprila do oktobra vodimo naše sugrađane po manastirima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Svakog vikenda vodimo na Ostrog, to veliko svetilište Srpske crkve i naroda. Strancima se najviše dopadaju naši srednjovekovni manastiri Raške i Moravske škole, zadužbine Nemanjića.

Dobročinstva

„ Dobročinstvo“ je pokloničke agencije Srpske crkve. „Dobročinstvo“ je osnovano 1990. godine sa namerom da kroz putovanja na sadržajan način omogući našim sunarodnicima odlazak na izvore duhovnog i nacionalnog identiteta, da se pomole u našim svetinjama, u manastirima. Istovremeno i da se upoznaju sa njihovom istorijom i umetničkim vrednostima, da pohode Svetu zemlju; Svetu Goru, manastir Hilandar.

Uspomena

o  Šta se ponese u sećanju sa Svete Gore?

– Sveta Gora je jedinstvena u svetu, država monaha, poslednji kovčeg Vizantije. Mesto gde vreme prolazi, a mudrost se umnožava. Sveta Gora je bila i ostala mesto molitve. Ostala je mesto na kome su lepotom Hrista zablistali toliki svetitelji, mesto sa kog su se duhovno preobrazili brojni narodi. Svetom Gorom leluja miris večnosti. Njeni manastiri, vekovima stari, divnih arhitektonskih oblika i bogati umetničkim dragocenostima, natapani su mirisom tamjana. Drhtavi plamen sveća miluje likove u hramu naslikanih svetitelja, naših istinskih zastupnika pred Presvetom Trojicom, i razgoneći tamu, urezuje se nezaboravanim utiskom u naša pamćenja. Raskošno zelenilo koje je prekrilo Svetu planinu i obgrlilo njene manastire, u saglasju sa morskim plavetnilom, čini jedinstveni i neponovnjivi pejsaž. I sama priroda, svojim skladom, peva u slavu Gospodnju.

o  Šta je „ Dobročinstvo“?

– „ Dobročinstvo“ je pokloničke agencije srpske crkve. „Dobročinstvo“ je osnovano 1990. godine sa namerom da kroz putovanja na sadržajan način omogući našim sunarodnicima odlazak na izvore duhovnog i nacionalnog identiteta, da se pomole u našim svetinjama, u manastirima. Istovremeno i da se upoznaju sa njihovom istorijom i umetničkim vrednostima, da pohode Svetu zemlju; Svetu Goru, manastir Hilandar. Kroz putovanja, „Dobročinstvo“ neguje i produbljuje prijateljstva i bliskosti sa narodima sa kojima delimo istu veru. Šire, omogućuje putnicima da se upoznaju sa kulturom i istorijom drugih naroda: Mađara, Turaka, Izraelaca….

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Istoričar koji uzburkava Balkan

Rambo Amadeus, čovek koji stalno pregovara

Rambo Amadeus, čovek koji stalno pregovara

Rambo Amadeus ponekad razmišlja o slavi. Potreba za njom je čudna težnja i valja je razmotriti.  Slava tera ljude da čine one stvari koje ni za šta drugo ne bi uradili. Tera ih da poginu za nju, razmišlja Rambo Amadeus . Uskaču takvi ljudi, koje je zaposela želja za slavom, niotkuda pred kamere, mašu mahnito sa tribina, a kada se dočepaju mikrofona misle da su osvojili svet. Slava opseda većinu, razmišlja naglas Rambo Amadeus. Sanjaju oni svojih pet minuta, kao da je u njima sav život, i anonimnost ih užasava. Slava je njihov cilj. 

Zašto neko silno želi da spoj život izloži javnosti, da ga tapšu po leđima, i da mu se lažno smeše…? Zašto je slava za njih droga? Rambo Amadeus, muzičar, odgovara:

– Poznatost daje moć, i finansijsku i seksualnu, skoro kao vlast. Zato je silno žele.

rambo amadeus

O Šta vi, iskreno, osećate kada ste pod svetlom reflektora?

– Vrućinu, dosta je vruće. Uglavnom sam fokusiran na ono što radim, na svirku, improvizaciju, komunikaciju s auditorijumom, nemam vremena da se samoreferišem u tim trenucima.

O Šta vam smeta u današnjem društvu?

– Smeta mi što se sve ceni kroz novac. Preko medija se stimuliše „ konzumerstvo”, potrošački mentalitet, banalnost i površnost.

O Da li ste ikada upoznali čoveka kome se divite? Ko je to, ako jeste?

– Divim se mnogim ljudima, većina njih se ne bavi javnim poslom.  Ali evo, od poznatih, svakako, Isidora Žebeljan, naša fenomenalna kompozitorka. Slikar Vojo Stanić, jedriličar Milivoj Dukić.

narod kao ovce

O Zašto je naše društvo uplašeno stado?

–  Ostala navika još iz doba Turaka, valjda… ne znam…

O Da li imate osećaj da ništa više nije istinito? Da je većina stvari laž,počev od proizvoda, znaja, tehnologije, do ljudi koji imaju brutalni lični  marketing…?

– Živimo u tzv.  “ Post truth society” . Istina više nije važna. Važan je naš doživljaj realnosti, još važniji virtualni svet koji nam se nudi. Ipak je mašta prva osobina koja nas razlikuje od životinja. One žive samo u pukoj, šturoj realnosti , prikovane za biološke zakone i nužnosti. Čovečanstvo je otišlo u neku višu, apstraktniju sferu u kojoj je istina sasvim marginalna.

o Da li imate recept kako da odrastao čovek koji je  nešto i prošao – ne poludi od razočaranja, ogorčenja i nepravde?

–  Ljudi previše prate žutu štampu i televiziju, gledaju  reklame, na kojima su neki bogati lepi, srećni ljudi, sve ih to zajedno baca u depresiju. Mentalna higijena je nužna, čuvati se štetnih sadržaja, naročito TV reklama, posvetiti se prijatnim korisnim sadržajima, naravno i raditi posao koji volite. Ako baš ne možeš da biraš posao, možeš hobi, možeš da struktuiraš slobodno vrijeme.

  Treba se truditi da mi drugima, slabijima od sebe, deci, na primer, ne pravimo nepravdu, i…količina nepravde u društvu će se drastično smanjiti. 

koncer rambo amadeus

O Kada se sagledaju iskustvo i razum, da li ste, sa ove distance, za to da čovek treba da ćuti dok ne prođe „nevreme” ili uvek, uvek treba da se buni?

– Čoveku ne sleduje ništa što nije stekao pregovorima. Stalno treba pregovarati, boriti se za svoja prava.

O Da li se vi bunite? Kako? Protiv čega?

Ne bunim se, nego pregovaram, svakodnevno. Ako dodje do toga da se bunim, to samo znači da nisam mudro pregovarao prethodno, ili da je dogovor iznevjeren.

O Da li ste prodavali svoje ideale  za interes?

–  Da, radio sam za novac na nekim estradnim proizvodima koji mi se uopšte ne dopadaju, koji su suprotni mojim uverenjima. Nisam ponosan na to. Možda može da mi se oprosti jer sam bio mlad. Bilo je to  devedesetih.

rambo u kadi sa budnom

O Da li ste stradali nepravedno?

–   Ko nije? Ipak, mnogo manje nego da živimo u džungli, gde bi svi bili samo plen jačem.

O Da li verujete da čovek koji počini zlo može mirno da spava? Ili, drugačije rečeno, da li on može sebe da ubedi da nije činio zlo uprkos tome što ga je činio?

Naravno, u tome je i štos. i Hitler je bio ubijedjen da čini izvanredno plemenit posao za Nemačku. Put do pakla popločan je dobrim namerama, nije uzaludna ta izreka.

O  Da li ste vi srećan čovek?I da li ste upoznali nekog stvarno srećnog?

– Da, da, naravno. Sama činjenica što sam živ je već pola moje sreće. Za ovu drugu polovinu se nekako dovijam sam.

mozak i rambo

o Šta je jače, dobro ili zlo? I zašto?

Čim postojimo, čim  se svi zajedno ne pržimo u paklu ili ne gušimo  u besmislu nepostojanja jasno dokazije  da je jače dobro.

O Da li ste iz prve ruke videli da je nekoga ko je činio zlo u životu stigla zaslužena kazna?

– Uf, to je vrlo klizav teren. Ponekad sam video da je neko imao dobru nameru, a svojim delanjem uzrokovao veliko sranje, po nekad neko učini nešto što je loše, pa ispadne u stvari dobro po okolinu.

  Zločin i kazna, velika tema. Ja se ne usudjujem da sudim drugim ljudima, samo pazim da sam ne budem neuvidjajan, bahat, nemaran, jer te osobine znaju da uzrokuju drugima štetu.

roker i  muzičar

 O Da li verujete da  ljude stigne zaslužena  kazna? I obratno, da budu nagrađeni za dobro delo?

–   Pa, ljudi koji čine dobro, istog trenutka su nagradjeni veoma lepim osećanjem, koji ni sa čim ne može da se uporedi. Stvar je tako regulisana na hormonskom nivou , čini mi se.

–  Ne znam za ove što čine zlo, ali primećujem da dosta ljudi koji krše zakon zaglave u zatvor, to je sasvim dobra civilizacijska tekovina.

O U šta vi verujete: u ljudskost, u lepotu, u tvorca, u prirodu, u boga, u Boga…?

– Verujem u ljudski rod, jer bližeg  roda od toga zaista  nemam. Verujem u civilizacijske tekovine. Točak, vatru, struju, vakcinu.  Nauku.

O Da li se nama samo čini da onaj ko je gazio preko drugih, ko je krao, otimao, ko se na prevaru obogatio – živi normalno i lepo?

–  Pojma nemam, nisam zalazio u kuće i intimu ljudi čije ponašanje ne cijenim. Znate, krokodilu je sasvim lepo kad proguta nevinu srnu i vari je kulirajući u mlakoj vodi močvare. Ali ja se nikad nisam divio krokodilima.

O Šta je vaš smisao života? Zbog čega ste vi rođeni?

– Meni je smisao da povećam količinu sreće u kosmosu. Uključujući i moju ličnu, naravno. Ne verujem u koncept žrtvovanja za druge, taj koncept se iscrpi jako brzo.

Vidi još:Čovek koji je uvek na početku

Dejan Damnjanović, komandant Viteškog reda zmaja

Dejan Damnjanović, komandant Viteškog reda zmaja

  Dejan Damnjanović se ne boji zmajeva. Kako bi kad je vitez i komandant Viteškog reda zmaja. Zvuči moderno, zabavno i mondeno. Ali Red zmaja star je skoro pa kao i srpska država. Osnovao ga je 1408. godine ugarski kralj, kasniji rimski car Žigmund Luksemburški sa namerom da štiti  hrišćansku Evropu od Turaka. Počasno mesto prvog viteza uz mesto jednog od osnivača srednjovekovnog reda dobio je despot Stefan Lazarević.

 Šesto dvadeset godina kasnije pravoslavno hrišćanstvo,  Srbi na Kosovu i Metohiji, ponovo su ugroženi i dva viteza srpska, bez mane i straha, ništa manje moćni, Dejan Damnjanović i  Srđan Stanišić pokrenuli su inicijativu da se Red zmaja oživi. Plemeniti Knez NJKV Aleksandar  Karađorđević se prihvatio  uloge starešine i  2011. godine na Vidovdan – formiran je Suvereni vojni viteški red zmaja.  Probuđen za srpsku stvar.

dejan damnjanović i red zmaja

  –  Mi smo metapolitička organizacija  koja deluje na više nivoa – od humanitarnih i razvojnih projekata do konkretnijih projekata u nepostrednoj vezi sa zonama u kojima je srpsko stanovništvo direktno ugroženo, posebno na Kosovu i Metohiji – objašnjava komandant Reda Zmaja Dejan Damnjanović.

 O Prikupljate  informacije važne za bezbednost?

 – Na osnovu analize situacije u vzi sa političkom situacijom u našoj južnoj pokrajini, zaključili smo da su nakon dolaska albanske „borbene koalicije“ na vlast u 2017. pritisci I oružani udar albanskih oružanih snaga postali vrlo mogući. Njihova opsednutost rušenjem severa pokrajine i konačnim proterivanjem preostalog srpskog življa proizilazi iz znanja da kada sever padne, isprazniće se enklave južno od Ibra od Srba.

 O Šta ste preduzeli u okviru svojih moći?

 – Počeli smo sa organizovanjem ljudi koji bi bili spremni na sebe da prime udar u slučaju agresije na sever pokrajine.

red zmaja

 O Red zmaja nije puka nostalgičarska organizacija?

 –  Ne, naravno za razliku od većine redova koji su uglavnom pasatističke organizacije bez ikakvog značaja, mi radimo vrlo konkretne stvari za našu otadžbinu i narod.

  O Kako mislte da problem Kosova može da se reši?

 – Teško je licitirati o ishodima jer se situacije sve brže menja. Geopolitička situacija u svetu se menja. Zbog toga je naš cilj da istrajavamo  u ideji da je to naša teritorija pod privremenom okupacijom separatističkog sistema podržanog od dela međunarodne zajednice. Cilj nam je da ta privremena okupacije jednom prestane. Sve dok tako razmišljamo i delamo, Kosovo I Metohija  će kad -tad biti ponovo pod punim suverenitetom Srbije.

red zmaja

 O Da li imate osećaj da su se Srbi umorili od priče o Kosovu?

 – Mislim da nisu. Malo se priča o Kosovu I Metohiji na pravi način. Možda su se Srbi umorili od spominjanja Kosova I Metohije na površan I politikantski način  ali se sigurno nisu umorili od suštinskog interesovanja I eventualnog delovanja na Kosovu I Metohiji. Najviše se goovori o pregovorima. Mi smo skloni da razmišljamo o kratkoročnim i dugoročnim ciljevima I strategiji u vezi sa južnom pokrajinom.

 O Kako prikupljate pomoć za ugrožene na Kosovu?

 – Uglavnom od dijaspore i u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ilustracija je dostavljanje humanitarne pomoći za enklave južno od Ibra, npr. dva šlepera  pomoći koju je prikupio naš predstavnik za Dansku gospodin Aleksandar Hajder. Svaka mu čast.

 O Da li sarađujete sa našom dijasporom u  Americi?

 – Malo slabije. Ta naša dijaspora je čudna. Većina njih ima reflekse zapadnog čoveka.  Dinar im je vrlo drag, figurativno govoreći I teško odvajaju sredstva za svoje u domovini. Nekada se naljutim i  dođe mi da pozovem sve rodoljube u Srbiji da pomognu našu dijasporu. Oni doživljajvaju srpstvo kao folkor i obeležavanje nekih jubileja npr Generala Mihailovića. Ali, u 21. veku suština je biti General Mihailović u konkretnim okolnostima npr. na Kosovu I Metohiji pomagati tim ljudima da opstanu tamo. A ne fotografisati se sa slikom generala Mihailovića.

dejan damnjanovič

O Da li Srbi teško prihvataju ustavnu monarhiju?

 – Mislim da je kolektivni karakter Srba, srećom, konzervativan i tradicionačlistički orijentisan, sledstveno – naklonjen ideji monarhije. Srbi kao narod naginju autoritetima, a osnova monarhije jeste autoritet. Nažalost, monarhija je od 1945.godine pod nišanom, prvo komunističkim onda liberalnim, što marginalizuje monarhiju i monarha, ali možda  najveću antipropagandnu delatnost sporovde neki članovi porodice Karađorđević koji ne razumeju ni srpsko nacionalno biće ni srpski kontekst.

 O Da li to može da se menja?

 – Može. Postoje pravne interpretacije njegovog starešinstva. Mi pokušavamo da ukažemo da nisu svi Karađorđevići toliko odvojeni od ideje rodoljublja i razumevanja Srbije i srpskog naroda. Primer je NJKV Princ Vladimir Karadjordjević koji je zainteresovan za srpski kontekst i u kome u najopipljivijem smislu ključa srpska krv. Želimo da takva ličnost  revitalizuje monarhiju.  

 O Šta je spor u dinastičkoj porodici?

 – Ukratko: ostavina kraljice Marije prezicira da se imovina deli na tri dela, na tri sina Tomsilava, Andreja i Petra. Na žalost neki od članova dinastije to ne prihvataju I nastoje kako titulu tako I imovinu da zadrže isključivo za sebe.

 monarhija

 O Šta kaže vaša strana?

– Mi kažemo,  kralj Petar II preneo je  prerogative vlasti na namestništvo a ono sporazumom Tito – Šubašić na FNRJ i na Jopipa Broza Tita, čime je de fakto Petar II abdicirao. Ne de jure, nego de fakto. Prekinut je kontinuitet nasledjivanja titule. Pravno, Karađorđevići ostaju na sceni jer se nisu sami ukinuli niti su prihvatili dragovoljno republikansko uređenje  , ali kadrovski Petar II i njegova nasledna linija nemaju više kontinuitet. U tom smislu, ako bi došlo do restauracije monarhije – o tome ko je prestolonaslednik, odlučivala bi Narodna skuptšina i narod.

 O A međunarodna arbitraža?

 – Zašto bi nam se stranci mešali? To sami treba da rešimo.

 O Zašto se ne pokrene inicijativa da se referendumom izjasnimo za monarhiju?

 – Kraljevina Srbija je krenula sa prikupljanjem potpisa pre par godina ali su, mislim, pogrešno pristupili problemu. Ljudi nakon 60 godina komunizma i 20 godina liberalizma neće oduševljeno trčati ka monarhiji tek tako. Potrebna je marketinška priprema za ovu anketu ili bilo kakav referendum ove vrste.

 O Kako vam Srbije izgleda sada?

– Prva asocijacija… Mi smo  od 1918. krenuli u jednu vrstu oslabljivanja nacionalnog identiteta, 1945. godinje je to pojačano, ali nesumljivo najtragičniji čin je bio uvođenje liberalizma 2000, kada ulazimo u po svim parametrima najcrnju epopeju srpske istorije obzirom na okolnost da je ona u velikoj meri zasnovana na prepuštanju dela suvereniteta naše države raznim naddržavnim strukturama koje značajno oslabljuju vitalnost Srbije – na primer EU, MMF-u, Svetskoj Banci, STO-u, I sl.

moćnici i ljudi

 O Ko kontroliše svet?

 –  Osnova političkog suvereniteta su ekonomski i monetarni suverenitet, a on u ovom trenutku  postoji na samo tri mesta u svetu gde se štampa novac. Pravo i moć emisije novca imaju američki FED, Evropska centralna banka i Banka Japana. Te tri privatne komapnije kontrolišu monterani sistem celog sveta. Građanstvo na njih nema nikakav uticaj u okviru demokratskog sistema upravo jer je reč o privatnim kompanijama. .

 Ova tri centra imaju svoje podizvođače radova i to su Svetska banka, MMF, EU, Svetska trgovinska organizacija koje funkcinišu kao kerberi u nametanju globalne monetarne I ekonomske hegemonije.

 O Mi smo baš u njihovim raljama?

 – Mi se na žalost načazimo u mraku autokolonijalizma od strane naših političkih nomenklatura nakon 2000. koji počiva na zameni teze. Narodu se daju lažne slobode( sodomiti, manjine i sl.) I dirigovani izbori kao nadoknada za uzimanje prave slobode odnosno suverenost.

 O Od kredita koje nam daju Srbija nema ništa?

  – Strane investicije u Srbiji mene uopšte ne interesuju. Figurativno – mene zanimaju srpske investicije u drugim državama. Pod sintagmom „strana investicija“ se najčešće prodaje autokolinijalni projekat zatvaranja sopstvene privrede kako bi se očistio prostor za kapital I interes anonimne ekonomske multinacionale..

dejan damnjanović i njkv vladimir karađorđvić

 O Gde je nacionalni kapital?

 – Rasprodat.  Nema nacionalnog valsništva nad krupnim kapitalom. Jedan od naših dugoročnih ciljeva je da ga ponovo uspostavimo. Sinonim za ovo je ekonomski suverenitet.

 O  Kako sa tim moćnicima da se uopšte borimo?

– Suverenističkim političkim opcijama. Samo jaki i složni čuvaćemo srpstvo i Srbiju.

         

 Suvereni vojni viteški Red zmaja

Dvadeset četiri najdostojnija evropska viteza tog doba bili su članovi prvog Reda zmaja. Počasno mesto prvog viteza prema osnivačkoj povelji – prvi među jednakima – bio je despot Stefan Lazarević, gospodar Srbije. Prvi članovi su bili: Despot Stefan Lazarević, grof Herman Celjski, palatin Nikola Gorjanski, Janoš Tomaš, Stibor od Stiborice, Jakov od Sent-Laca, Jovan Morovićki, Filip Skolari, Nikola Sečenji, Karlo Krbavski, Janoš Olšan, Petar Levoj, Nikola Čaki, Pavle Besenji, Pavle Pečujski, Mihailo Nadeždi, Petar Perenji, Ivan Gorjanski i Imre Perenji kao sekretar, kancelar.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Talasi koji leče

Dr Radojka Prelević, talasi koji leče

Dr Radojka Prelević, talasi koji leče

 Dr Radojka Prelević- od svih stvari u medicini veruje u kvantnu medicinu. eruje u ono što radi. Ali objasniti talase koji leče istovremeno je i lako i teško. Čak i za stručnjaka kakav je dr Radojka Prelević koja decenijama  tom metodom leči Britance ali ali i svoje u Beogradu. Ali, tako i treba da bude, jer, kako kaže, sve jednostavne stvari su komplikovane i obrnuto, sve što je komplikovano u suštini je jednostavno.

–  Ono što ne vidimo, ne znači da  ne postoji – kaže dr Radojka Prelević.-  Kvant je najmanja emisija energije. Kvantnoj medicini je postavio osnove Tesla i mi koristimo to znanje i unapređujemo ga. U ovom slučaju, kvantna medicina koristi znanje kvantne fizike na ljudskom telu. Svaka ljudska ćelija dok je živa emituje talase ( kvantove). Ukoliko su ti talasi ispravni, oni imaju određeni ritam i frekvenciju. Ukoliko su neispravni, emisija talasa je promenjena. Ćelije koje pripadaju jednoj vrsti tkiva šalju slične talase. Jetra i bubrezi, na primer,  oni imaju slične  talase a mi ih razlikujemo po funkciji i morfolofiji.

o Te talase identifikuje biorezonantni aparat?

– Da, ja koristim jednu od najsavremenijih tehnologija na svetu. To je britanski aparat izuzetne osetljivosti. NASA je korstila istu metodu pre 50 godina u formi u kojoj je to njima bilo potrebno i mnogo manje modernu. Danas, zahvaljujući razvoju tehnologije koja ide neverovatnom brzinom,  mi na šest meseci dobijamo dopune softvera. Možete da zamislite to! Naš biorezonantni aparat koji je priključen na kompjuter u bazi podataka ima 360.000 frekvencija. To znači da ima 360.000 parametara.

srećna nova od dr rade prelević

o Kako  aparat otkriva bolest?

–  Pvo prikljumo telo na  aparat i senzori detektuju sve  frekvencvije u telu. Za 20 minuta dobijemo 60.000 informacija . Već u sledećim 45 aparat sortira te informacije. Sve. I one ispravne i one neispravne. Onda ih učita, ispravne stavi u jedan patološki folder, da tako kažem, neispravne u drugi. Sve frekvencije su razvrstavaju u  22 kategorije. Na primer, prva kategorija su sve vaše kosti, druga svi mišići, treća nervi i tako dalje. Tako dijagnostikujemo poremećaj.

o Teže je shvatljivo kako biorezonantni aparat leči?

–  U biorezonantom sistemu sistem analizira sve informacije , zatim ih koriguje i vraća  nazad ispravljene kada započinje proces koji mi zovemo bioregulatorna ravnoteža.To je kao da imate boce plina, male, velike, srednje i svaku treba napuniti. Talasi odrede koliko je  boca porazna i napune je. Tako u telu  otkriju koje ćelije imaju  lošu frekvenciju i ispravljaju je. Kada ste priključeni na aparat, terapija traje dva sata. On uzima sve te parametre.Sve one se čuvaju u bazi podataka za svakog pacijenta i može joj se pristupuiti pri svakom sledećem tretmanu  ili za daljinski biološki tretman.

O Znači, terapija može da se daje i na daljinu?

– Da naravno, po istom sistemu kao kada telefonirate. Mi to postižemo mikročipom. Sve korektivne biorezonantne obrasce koji se automatski programiraju u kapsulu, snimimo na mikročip koji se drži pored tela. Tako postižemo danonoćni terapeutski efekat.Imamo dakle pojačivač, emiter i prijemnik.

O Da li mikročip samo nas leči?Ili može da ga koristi i drugi?

– Isključivo vas. Zato što smo mi pre  terapije uzeli biološki uzorak vaše kose i dobili frekvenciju vaše DNK.  Taj genentski zapis je snimljen na mikročip i on deluje samo na vas. Ni na koga drugog, zahvaljujući jedinstvenoj DNK.

O Softveri nude i druge vidove lečenja?

– U našim softverima postoji i informacija o drugim vrstama terapija, pa ako neko želi može da kombinuje – može. Na primer, aparat otkrije glavobolje zbog migrene, u softveru imate innformaciju o načinima lečenja migrene. Dobijete informaciju kako migre nen leči tradicionalna medicina, ali i akupunktura, ili ajurvedska medicina i slično. Možete da birate ili da kombinujete.

dr radojka u ordinaciji

o Da li biorezonantni aparat popravlja  sve ćelije? Na primer i one bolesne od karcinoma?

– Da, naravno. Samo što tada  treba više vremena da se ćelija oporavi. U takvim slučajevima najčešće se koriste mikročipovi. Posebno dobre rezultate imamo i u lečenju steriliteta. To je izuzetan napredak. Posebno mi je drago  kada čujem da je svet došao novi život zahvaljujući meni.

o Šta bi, po vama, čovek trebalo da čini ili da ne čini da bi bio zdrav?

– Ja mislim ovako:svi smo jedno energetsko polje i ako je ono stabilno – zdravi smo. Ako nije – bolesni smo. Energertsko polje je psihološko polje koje se manifestuje na  fizičkom telu. A mi smo, prevedno na energiju, psiho, mentalno, emotivno i  eterično telo. Dakle moramo biti  usklađeni u svim tim nivoima. Ako ste nezadovoljni, nesrećni, nemirni, zli, ljuti i slično remetite ovu ravnotežu. To nije dobro.

o Dakle, po vama, mi se razbolimo najpre na psihološkom planu?

– Da bismo bili zdravi, moramo da uskladimo naše mogućnosti sa ambicijama. Ja podržavam ambicije ali tu je ogromna opasnost jer većina preceni sebe i dolazi u konflikt sa samim sobom i pravi disbalanas. NIkada ne smete postavljati sebi previsoke ciljeve. To pravi frustracije. Treba smanjiti ciljeve. Prvi simptomi previsokih ciljeva koji će vas slomiti, jesu anksioznost koje za posledicu ima nesanicu, preznojavanje, umor i ostale tegobe. Onda počinje durgi ciklus nagomilavanje toksina. Tu ćelija počinje da se prosto rečeno kvari, jer ne može da održi mikroatmosferu na pravom nivou. Vi ste već bolesni a tek onda nešto počne da vas boli.

O  Sreća i zdravlje idu, dakle, iz glave?

– Da. Zato treba biti iskren i pošten prema sebi. I realan. I ne stremiti u visine. Naći pravo mesto, relano, za sebe, za svoj duh i svoje telo, gde ćete se osećati lepo, zadovoljno i srećno.

dr radojka prelević

o A ako smo nesrećni, može li biorezonantna medicina da nam pomogne?

– U nekom prenesenom značenju može. Biorezonantni aparat  pomaže i psihijatrijskim slučajevima i to veoma efikasno. Kako? Pa, čovek je celina i aparat  sagledava sve frekvencije, pa i moždane. Misli su energija. On može, recimo, da otkrije mržnju prema majci. Ili ljubomoru prema detetu i mnoge druge psihološke devijacije. Kod prihijatrijskih pacijenata najbolje efekti se postižu noću, jer je frekvencija moždanih talasa  takva da je najprijemčivija za prihvata nje sugestiju noću.

o Da li Britanci znaju gde je Beograd?

– Iskreno, neki znaju a neki se zamisle.

o Da li se malo promenio onaj negativan stav koji su na zapadu imali prema Srbima?

– Pa, ne mnogo. Moram reći, nisu mnogo otovoreni prema nama. Britanci i dalje u velikom broju povezuju Srbe sa bombardovanjem, sa Miloševićem, sa raspadom zemlje… Oni su generalno hladna nacija,  i imaju prilične rezerve ne samo prema Srbima, nego prema svim Evropljanima. Ukratko rečeno, nisu bagonakloni prema strancima.

o Dakle, da bi tamo stranac uspeo jasno je da na ostrvu mora da prođe duplo sito i rešeto?

– U Britaniji morate biti najbolji da bi oni odabrali, na primer za lekara, došljaka. Britancima se greške ošpraštaju, ali nema – ne.

kvantna medicina

O Da li su Britanci zdravija nacija od nas?

– Da. Imaju drugačije životne navike. Teretana je uobičejena dnevna obaveza. I malo je onih koji nemaju tu rutinu. U većim firmama čak postoje  pauze od 13.00 do 14.30 sati koje zaposleni koriste da plivaju ili vežbaju. Kada se vrate na posao čeka ih sendvič. Oni su okrepljeni i sposobni da izdrže posao do 19.00 sati, do kada se uobičejeno radi. Ali ko radi, u Britaniji, sigurno zaradi.

O Deluje da je „ truli Zapad” pravednije  društvo nego što mislimo?

– Kudikamo. Tamo vas na poslu nagrađuju ako ste doprineli reputaciji firme, njenom ugledu i to veoma velikim bonusima. Poltronstvo i  poniznost ne igraju veliku ulogu. Osim toga, na minimalce država ne uzima porez. Kako nekome plata raste, tako se povećava porez, i recimo najveći porez je 40 odsto na najveću platu.

kvantna medicina

O  Kako funkcioiniše zdravstvo ?

– Ima mnogo ordinacija opšte prakse svuda, gotovo u svakoj uličici, gde su pacijenti registrovani i ima ih u  evidenciji. Lekari rade i subotom i nedeljom i svaki pacijent može da se javi, da iznese svoj problem i da bude upućen ka većim centrima ako je to potrebno, da dobije savet, terapiju. Uglavnom, dobro funkcioniše. To lečenje je besplatno jer je državno. A ima i privatnih ordinacija i takvo lečenje plaćaju osiguravajuća društva. Na primer, dok sam vozila, udario je u moja kola, pre par godina, na semaforu jedan automobil i budući da je bio kriv taj čovek, njegovo osiguravajuće društvo mi je  isplatilo nov automobil. Kola su mogla da se poprave, i bilo bi to jeftinije nego nova, ali oni nisu razmišljali, isplatili su mi novac za nova kola. Osim toga, ponudili su mi  par hiljada funti odštete za povrede, ali ja sam se zahvalila i rekla da meni stvarno ništa nije bilo. Nisam mogla da  blefiram povrede i traume kad ih nije bilo.  Predstavnici osiguravajućeg društva su insisitirali da odem na pregled, da se vidi da li mi je nešto polomljeno. Sto puta su me pitali da li me boli glava pa čak i posle dve godine su zvali da pitaju da li imam slučajno glavobolje.

o Da li ima travara u Britaniji?

– Ima, ali svi moraju da budu registrovani, da  dobiju sertifikate i da budu u njihovom udruženju. Britanski travari moraju da prijave svaku biljku koju gaje ili beru, kako bi dobila sertifikat da nema pesticida ili toksine. Svi travari moraju da imaju registrovane firme. I  tamo, recimo, ne možete da vidite na ulici travara da prodaje čajeve,ili pomade na pijaci. To može samo firma ili farma koja proizvodi  te biljke.

o Da li Britanci koriste narodnu medicinu?

– Ne u toj meri kao mi. Oni više vole da odu kod terapeuta i da on preporuči indijsku ili kinesku ili bilo koju drugu narodnu medicinu. Njemu veruju. Ovako, da sami nešto  kupe ili da se leče kao mi, na osnovu bakinog iskustvato – ne.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Živi svoj život u doba korone

Krst kneza Vladimira u bratstvu Androvića hiljadu godina

Krst kneza Vladimira u bratstvu Androvića hiljadu godina

  Krst kneza Vladimira krenuo je tog jutra na svoje putovanje. Tama je još pokrivala snenu planinu, kada se Ilija Andrović(76) sa bratstvom,  narodom i sveštenikom popeo na vrh planine Rumije, u zaleđu Bara.

  U rukama čvrsto drži veliki drveni krst, optočen srebrom.  Krst star hiljadu godina!

  Drevnu relikviju će za koji minut obasjati prvi zraci radjajućeg sunca. Samo jednom u godini i samo tada, na Svetu Trojicu, krst srpskog kneza iz Zete, Jovana Vladimira (vladao od 989. do 1015.) – izlazi na svetlost dana.

krst kneza vladimir ana rumiji

 Jedino tada i jedino tako, veruje se, da krst kneza Vladimira donosi rod i blagostanje.

Tako je vekovima, decenijama. tako će biti i ove godine, i naredne i svih narednih. Ostalim danima miruje u svom sigurnom skloništu, daleko od  sunca i ljudi. Vekovi tutnje kroz srebrne niti svetinje koja se ne da. Ne zna se koliko je stara relikvija.

 Androvići  će reći da je u  njihovoj porodici 900, drugi će tvrditi da je manje, skeptici će se složiti da je krst “ veoma star“. Vidljivo je i da je očuvan.

–  Drvo od koga je napravljen krst nije sa ovih prostora – govori nam Ilija Andrović iz Veljih Mikulića, kod Bara. – Niko od nas takvo drvo ovde nije video. Čvrsto je i izgleda veoma otporno. Mislim da je negde iz Afrike. Toliki vekovi, a drži se. Istina, i mi ga čuvamo. Ne damo sveštenicima da ga potapaju u vodu, samo ga malo prskaju, ali mi ga odmah brižljivo brišemo. Da traje.

 Najmanje 19 pokolenja Androvića iznosilo je krst časnog kneza Vladimira svake godine na poklonjenje suncu. I  u ratu i u miru, običaj se nije menjao. Nosiće ga dok god bude Androvića, a hvala Bogu, dodaje Ilija, ima nas, iznosićemo.

  Na srebrnom krstu, kazuje predanje, koje svi u porodici Andrović, pa čak i oni najmanji, znaju, Jovan Vladislav, ljubomorni sin Samuilov, odrubio je glavu knezu Vladimiru. Njegova lepa žena Kosara, kćerka cara Samuila, venula je od tuge. Ljubav Vladimira i Kosare svetli i danas, kroz najlepšu literaturu ( Laza Lazarević,  Milovan Vitezović) ali kako je krst stigao do Androvića?

-Pop koji ga je sahranio, čuvao je sveti krst i druge relikvije kao najdragocenije blago – priča nam Ilija Andrović, starina koji je krst iznosio decenijama. – Kada je pop umro, relikvije je ostavio kćerima. Sina nije imao. Jedna je tako dobila krst, druga – barjak, a treća – bunare. Prošli su vekovi a krst je i dan-danas kod nas, bunari  i dalje daju hladnu i pitku vodu, a barjak, na žalost,  nestao je, propao.

  Sveti krst u bratstvo Androvića donele su tako žene.

Nije taj istorijski podatak mio Crnogorcima, a neki iz zavisti govore:“Teško kući gde žene komanduju“. Ilija im odgovara: „Ne komanduju žene, nego čuvaju. Moja je bila Lacmanka (katolkinja), pa ga je bolje čuvala no ja“.

 Veliku je čast Androvićima doneo sveti krst, ali doneo je i nevolje. Pokušavali su da ga otmu i Austrougari, i Hrvati koji su verovali da je Vladimir katolik, hteo ga je i knjaz Nikola.

 Zbilo se to u vreme kada je knjaz oslobodio Šušanj od Turaka. Tada je, vele istoričari, ljut na Turke što zulum činiše, naredio da se „poseče sve što se ne krsti sa tri prsta“. Androvići, koji su muslimani i pravoslavci, pošto su podelili sudbinu tolikih porodica da jedan brat mora biti poturčen, brinuli su za svoju braću po krvi. Glava bratstva, Đuro Andrović, otišao je kod knjaza da moli za milost.

knez vladimir

„Ako nikakavo zlo nisu činili, nećemo ih dirati, ali ti mi odgovaraš za njih“, rekao mu je tada knjaz Nikola, a onda se  setio dragocenog krsta i zatražio da ga vidi.

„ Doneću ga, gospodaru, samo ako mi date čvrstu reč da ću ga nazad i vratiti“, odgovorio je Đuro.

  Knjaz je dao reč, a kada je  Đuro Andrović doneo krst, knjaz Nikola ga je dugo zagledao, i okretao, a onda, zapitao: „ A , šta bi bilo da ti ga ne vratim?“.

„ Ne znam“, odgovorio je Đuro Andrović, „dali ste reč da će onaj ko ga donese i da ga vrati…Reč je reč.“

 Reč je nekad bila reč i- knjaz Nikola ga je vratio.

  Sveti krst je ostao u bratstvu Adrovića decenijama, sve dok nisu počeli misteriozni pozivi. Bilo je to pred početak rata – 1991.

„Spremi se, otećemo ti krst“, govorio je nepoznati glas u telefonsku slušalicu.

„ Ko?“, pitao sam.

“ Videćeš“, odgovorio je  nepoznati glas.

život damo krst ne damo

-Digli smo uzbunu – nastavlja Ilija. – I staro i mlado, i pravoslavno i muslimansko, sjatilo se u naše dvorište, sa oružjem. Dvadeset dana i noći čuvali smo stražu. Policija ništa nije mogla. Nisu došli iako su znali šta se događa. A da jesu, sigurno bi izginuli, ali krst sveti ne bi dali. Poginuli bismo svi, koliko nas je bilo.

  Tražili su krst  Vladimira  i mnogi funkcioneri iz Zagreba, ustanove kulture, zavodi, crnogorski muzeji, ali ne daju Androvici svetu relikviju.

   Niko ne zna gde ga čuvaju.  Svako ko želi da ga vidi i celiva, može to da učini na  dan Svete Trojice na Rumiji.

   Tog dana se, inače, ništa ne radi, pa eto prilike da se vidi krst.

–  Tri dana  se ništa ne radi!- ispravlja nas Andrović. – I ne treba protiv toga, i onaj ko veruje i onaj ko ne veruje. Mom đedu je bilo  krivo da murva propada, pa se jedne godine popeo na drvo, da plod otrese. Pao je i polomio se. Druge godine, ista piča, kad se ne radi on opet na murvu. E, onda se baš nagrdio. Otada, na ovaj praznik ništa nije radio i umro je, Bog da mu dušu prosti, u 97. godini.

 Nikada  niko nije video krst drugim danima u godini, osim na ovaj veliki praznik. Ma kakva muka pritisla, Androvići su se čuvali zaveta da ga drugim danima ne pokazuju.

krst kneza vladimira

– Dolazili su mnogi da pitaju, ali ne, ne bih dao. Ne može. Ne ide tako. Može samo kako je zapisano. Nisam ga vadio na svetlost dana ni kada mi je sin od 14 godina izdahnuo. Meni u naručju. Tumor mozga..Nisam, ni kada je moja nesrećna žena mesecima spavala na hoklici pored njega, moleći Boga za milost i spas detetovu…Nisam krst vadio ni kada je ona izdahnula.  Bog nije bio milostiv prema meni.

 Tišina teška pritisla dvorište Androvića,  i kao da je sve stalo dok je iz oka starine klizila jedna suza. On je obrisa brzo rukom i reče:

  – Ne, ne, nikada ga neću pokazati nikome, nikada, osim na Svetu Trojicu, kada ga iznosimo na Rumiju, da blagosilja zemlju i narod. Mi prolazimo – krst ostaje.

 

Istoričari

Ruski istraživači Ivan Jastrebov i Pavle Rovinski smatraju da se krst izvorno čuvao u Prečistoj Krajinskoj, crkvi u kojoj su u početku čuvane i Vladimirove mošti. U jeku islamizacije Krajine u 18. veku crkva je srušena, a krst ustupljen narodu Krajine. Smatran za zaštitnika plemena i simbol bogate letine, pažen je kao najveća svetinja i pored toga što su Krajinjani prešli u islam. Po istraživanjima Jastrebova i Rovinskog, krst su jednom prilikom od njih oteli pripadnici susednog plemena Mrkojevića. Kad su i oni prešli u islam, poverili su krst na čuvanje svojim pravoslavnim susedima, porodici Andrović.

Hodočašće

Posle liturgije u Veljim Mikulićima koja počinje u cik zore, kreće se u hodočašće strmom stazom ka vrhu Rumije. Na čelu litije je krst kog nosi član porodice Andrović. Iza njega ide pravoslavni sveštenik, pa onda narod. Među hodočasnicima su tradicionalno i katolici i muslimani tog kraja. Dobro se pazi da neko iz kolone ne istupi ispred krsta, jer se to smatra lošim znakom. Učesnici u povorci pevaju: “Krste nosim, Boga molim, Gospodi pomiluj“.

Dijana Dimitrovska, Večernje novosti

„Živoit damo krst ne damo“,13. 06. 2009.

Mima Karadžić, živi svoj život u svako doba

Mima Karadžić, živi svoj život u svako doba

 Mima Karadžić se uopšte ne ljuti kada mu se nametnu promene. Iako je odrastao u jednoj državi, sazrevao u drugoj, stvarao u trećoj, odlično se snalazi i snalaziće se, jer Mima Karadžić, glumac koji nas toliko godina zasmejava i razveseljava, obožava promene.

 – Volim promene i  poštujem svakoga ko učini i najmanju promenu na sebi i oko sebe – kaže Mima Karadžić.-  Menjati sebe i svet oko sebe je ujedno najčudesniji i najlepši zadatak koji svaki čovek dobija rođenjem, ali ga kao i druge stvari koje dobije rođenjem – ne koristi. Mislim da svaki mladi čovek po prirodi svojih godina mora da bude za promene. Ako nije – nešto onda nije u redu.

O Da li ste lično napravaili neku dramatičnu promenu ?

–  Moja najveća promena je ta što sam uvek živeo svoj život . U svemu što dođe, ja sam se uklapao sa svjim životom. 

mima karadžić, glumac

O  Kako živite ove dane korone?

– I sada živim svoj život. Ova pošast zvana korona, nije me omela, uklopio sam se. Nisam se drugačije ponašao  od uobičajenog.  Pijem vina, skitam,  putujem koliko mogu…Igrao sam  i predstave  u Zvezdara taetru “ Feliks“ “ Tri sorele“…Razmišljam ovako:  Ako me zakači – zakači. Ja se ponašan normalno. U kafanama sam normalno. Nisam tip koji može da sedi dva sata zatvoren u kući i da drži masku u svakom trenutku svog života. Štitim druge ljude od sebe tako što nemam kontakt sa onima koji se boje. Ali sa ljudima  sa kojima imam kontakt, imam ga iz sve snage. Pa, rekao bih, biće kako bude.

O Da li ste radili  za vreme korone?

– Vreme korone mi je dosta brzo prošlo pošto sam radio punom parom. Radio sam četiri  TV serije. To su “ Zabrana“ – velika serija koju je radio moj brat  Milan Karadžić sa odličnom ekipom: Žarko Laušević, Vojin Ćetković, Nataša  Ninković, Vesna  Čipčić,  ja.. Zatim „Dream tim“ sa Lazom Ristovskim, lepa komedija u 10 nastavaka. Radio sam sa Šotrom u seriji “  Kralj Aleksandar“ gde sam  igrao  Punišu Račića, radikala koji je pobio Hrvate u skupštini. I na kraju „Zlatni dani“ serija koja  od 14. decembra kreće da se emituje,  a igraju Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović, Snežana Savć , Uroš Jakovljević ,  ja. To je  romantična komedija po tekstu Gordana Mihića.

O Šta je za vas izvor radosti?

– Radost je moj posao, pozorište,  film, neke knjige neki  ljudi, neke žene sa kojima sam proveo lepe dane, lepe  noći, neka lepa buđenja. Radost su mnogobrojni  trenuci  uz divna vina i prizore.

O Da li imate radost u sebi i kada je ništa ne izazove?

– Imam radost u sebi u svakom trenutku i ne mora ništa daje izazove. Ili bar  ništa epohalno. Mislim da taj izvor radosti zavisi od čoveka . Ako je ima u sebi, onda je to dragocenost, velika. Ako  li je nema, mora onda da je  traži i nalazi, ako je dovoljno mudar i uporan.

popularna serija

O Da li je gluma zanimanje koje se menja? Koliko se gluma za poslednjih par decenija, promenila i u čemu?

– Gluma se u suštini ne menja. Postoje moderni izrazi u oblasti glume, ali suština je ista. Više se menja na filmu ali iz tehničkih razloga. Napraviti lik, igrati ga, imati taj filing sa publikom, stvarati igru, izmaštati dobru priču kroz dobre likove – to je suština glume od kada je sveta i veka.

O Od čega žive glumci sada?

–  Teško je svima. Antivirusne mere utiču na sve ljude . Mi sad igramo predstave tako što se u publici  sedi  odvojeno, po dva sedišta razdaljine.. Duplo je manje ljudi u sali. Svi imaju maske. To je drugačija priča. Taj feedback  koji se dobija od publike je zantno umanjen.

budva

O Da li su antivirusne mere uništile pozorište?

– Pozorište ništa nije uništilo do sada pa neće ni ovo.

O Kako vidite izlaz iz ove situacije?

— Tu ne znam šta da kažem. Ne znaju ni najveći lekari sveta koje sam slušao, a  nisam čuo ništa pametno da je rečeno u smislu ozdravljenja.

O  Da li se u moru uloga koje ste igrali, možda provukla neka za kojom čeznete?

– Ne znam. Kao mlađi sam hteo da igram  neke uloge,  ali danas ne znam. Odigrao sam mnogo uloga koje nisam ni pomislio da ću igrati. Do sada sam snimio 70 filmova,  više od  60 serija,  odigrao više od 90 uloga u pozorištu. Dosta je to za jedan glumački život.

mima karadžić

O  Mnogi su naši ljudi otišli za Kanadu, Ameriku, u beli svet… Da li ste nekada pomislili da odete odavde?

– Ima našeg sveta po Evropi, Kanadi, Americi, Australiji, na istoku, svuda.  Bio sam i ja svuda, i nema mesta gde nisam  boravio. Volim  da odem,  ali volim da se vratim. Nisam mogao da zamislim da Mima Karadžić  živi drugde osim ovde.  Ljudi su odlazili  zato što su želeli da imaju neke bolje uslove za život. Ja klincima svoje sestre i brata svakog dana govorim i ubeđujem  ih  da treba da odu da vide sveta,  da ovde nije ništa  zacrtano. Treba poći u  inostranstvo. Ja sam odlazio i vraćao sam se .  Nisam se našao ni u jednom inostranstvu. Imao sam uslova da se vratim. Osim toga, ne želim ovim poslom da se bavim  nigde drugde osim ovde.

O Šta čovek promeni  odlaskom iz svoje zemlje?

– Uslove života.   Recimo, naši ljudi koji su otišli u inostranstvo. Oni su u svojim glavama ostavili svoj zavičaj na onom nivou na kome je bio kada su odlazili. Sigurno da zavičaj nije bio bogznašta  jer da jeste, ne bi otišli.  Uvek mi je najčudnije bilo šta je za naše gastarbajtere patriotizam. Uglavnom su to sveci I junaci. Ja mislim da je patriotizam ono što uradiš  za zemlju koju voliš I iz koje si potekao. Konkretno raditi, kao, na primer, kad nešto lepo radiš nekome dok je živ, a kad umre- to je sećanje.

more

 O Sretali ste se sa našim ljudima u inostranstvu, kako ih doživljavate?

– Odlazeći u  Ameriku, Kanadu, Australiju,sretao sam ljude koji su opterećeni našom istorijom, religijom , islamom, katoličanstvom, pravoslavljem. Mislim da njihova deca ne žele da budu to. Žele da budu Kanađani, Amerikanci, Australijanci. Oni neće da budu svoji roditelji. Ta deca hoće da budu napredniji, svoji, i  Bogu hvala da je tako.

O Šta Mima Karadžić nudi našim ljudima u inostranstvu?

–  Umetnost koja dolazi iz krajeva koje poznaju, zemlje koju vole, malo drugačija od one koju su zapamtili dok su živeli ovde. Dajemo im miris zemlje naših predaka.

O Ima  li neko lepo mesto gde čovek zaboravii na sve ?

– Ima, to je Ada Bojana. To je mesto gde sam snimio jedan od prvih velikih flmova “ Lepota poroka“, mesto gde možeš da sedneš i uz čašu vina, pred zoru, napišeš stih  i gledaš zvezde i nebo, mesta gde si bio i gde ćeš bitii.

Vidi još: Kako naći mir u duši