Veroslav Vic Đurđević, direktor EC „Nikola Tesla” iz Hamiltona

Veroslav Vic Đurđević, direktor EC „Nikola Tesla” iz Hamiltona

   Veroslav Vic Đurđević se svojski trudio, zajedno sa ostalim Srbima u Kanadi, da se za Nikolu Teslu, više čuje. Svako ko prođe glavnim, najprometnijim bulavarom u Hamiltonu, u Kanadi,hteo – ne hteo sada mora da pročita na saobraćajnom znaku puno ime i prezime velikog srpskog naučnika. Zahvaljujući Edukativnom centru „Nikola Tesla” čiji je direktor Veroslav Vic Đurđević jedna od najpromentnijih ulica dobila je ime – srpskog velikana.

Hamilton, ipak, kako kaže Veroslav Vic Đurđević,nije prvi grad koji ima ulicu sa Teslinim imenom.

–  Postoje dve manje ulice koje nose ime našeg naučnika, to su Tesla Court, u Niagara Falls i Tesla Cresent, u Oakville – kaže Veroslav Vic Đurđević.-  Zbog toga što su male i neprometne, skoro niko ne zna za njih osim onih koji tamo žive, a  i oni verovatno to ne povezuju sa Nikolom Teslom. Nikola Tesla Blvd je najveći i najprometniji bulevar u celoj Americi i Kanadi. Na njemu su postavljeni saobraćajni znaci sa punim Teslinim imenom.  Na ovaj način je izbegnuto da narod napravi vezu i misli da se radi o Tesla kolima. Samo puno ime govori direktno o naučniku.

veroslav vi đurđević i bulevar u hamiltonu

O Čime se bavi vaša organizacija?

– Nikola Tesla Educational Korperacija (NTEK) je formirana sa jedanim ciljem: da nauči o Tesli one ljude koji ne znaju o njemu. To radimo tako što širimo znanje o Tesli i njegovim dostignućima. Najbolji način da se Teslino ime spominje jeste  da  prvo naučimo decu. Plan je da se u školski program uvede predavanje  o Tesli i to u osnovne škole i gimnazije. Takođe,  NTEK je već ustanovio nagrade koje nose ime  Nikole Tesle. Počeli smo sa predavanjima o Nikoli Tesle i o njegovoj vezi sa gradom Hamiltonom. To predavanjeslušalo je  1000 đaka, a uskoro imamo zakazano predavanja u dve škole ispred 500 đaka. Ovo je tek početak.  NTEK organizija 9. jula ove godine festival u Hamiltonu, na kome ćemo proslaviti i Teslin dan.

O Da li Kanadjani i Amerikanci, uopšte, znaju ko je bio Nikola Tesla?

– Vrlo mali broj zna ko je bio Nikola Tesla. Baš iz tog razloga, NTEK je formiran da bi proširi znaje o njemu. Želimo da omogućimo sledećoj generaciji da ne odraste bez znanja o ovom velikanu. Sa druge strane, deca i odrasli koja znaju ko je bio Tesla, obožavaju ga i on  je defintivno postao inspiracija mnogim generacijama. Puno su iznenađeni kada im objasnimo da je Teslina tehnologije temelj nauke.  Da je on prošlost i budućnost. Ko zna njegovu tehnologiju, može da je unapredi i nastavi u tom pravcu.

O Koliko ste vi dugo u Kanadi?I kako ste došli?

– Ja sam skoro 50 godine u Kanadi.  Došao sam kao dete sa svojom familijom 1967. godine.

otvaranje teslinog bulevara

o Kada sada, sa ove distance razmišljate, šta je to najbolje u Kanadi? Nešto što je vas najviše impresioniralo?

– Kanada je zemlja gde smo slobodni da živimo i napredujemo po sopstvenoj želji. Ja imam uspešan profesionalni život. Nikad nisam osećao smetnju da napredujem u svojoj karijeri zato što sam imigranat. Odrasao sam i priznat kao svaki drugi Kanadjanin koji je ovde rodjen.

O Šta je najgore, što ste najviše mrzeli što ste ostavili u svojoj domovini? 

– Ja nemam mržnju prema  mojoj staroj domovini. Prema njpoj i dalje osećam ljubav. Tamo sam rodjen i dobro pamtim ko sam i odakle sam. Moje poreklo i dalje ima uticaj na moj život. Uključen sam u naše crkvene i dobrotrorne organizacije u Kanadu, a svoje profesonalno znanje korisitim da bi te organizacije bile uspešne i da bi pratile kanadske zakone. 

O Da li su Srbi u Kanadi povezani i da li pomažu jedni drugima?

– Srbi su napredovali kroz vreme. Hamiltonski Srbi su jedan primer toga. Hamiltonska Srpska crkva Sv. Oca Nikole (Barton) koja je osnovana 1913. godine, najstarija je crkva u istočnoj Kanadi. Danas nam je jasno da je naš dolazak u Hamilton i njegov razvoj direktno povezan sa srpskim genijalcem Nikolom Teslom. Srbi su se doseljavali u ovaj grad da bi radili u industriji koja se razvila sa dobijanjem struje. Moj roditelji su nas doveli u Hamilton pošto su tu dobili posao. Poslove su dobili najviše  zbog njihove srpske veze i porekla. Srbi koji su već bili u Hamiltonu su nam pomogli da se doselimo. Srpska crkva nas je sakupila u zajednicu. Odrastali smo sa našom omladinom i tako se družili i držali zajedno. Danas naša deca redovno idu u tu istu crkvu i osećaju se dobro medju svojim narodom.

U Hamiltonu ima puno našeg naroda koji ima svoji biznis i oni zapošlavlju naše ljude.  Takođe, ima naših prodavnice gde nabaviljamo sve što zaželimo iz otadžbine.

nikola tesla

O Da li su drugi narodi povezani i organizovani?

– Jedan od naših direktora je dr. Colin Campbell.  On je Kanadjanin, profesor nauke u gimnaziju u Hamiltonu. Imamo podršku i od drugih nacija, a ne samo od Srba. Trudimo se da tu saradnju proširimo.

O Šta  ste naučili od Kanađana?

– Mogu da kažem skoro sve.  Ovde sam završio osnovnu školu, gimnaziju i fakultet. Odbranio sam svoje profesionalno znanje. Proveo sam više od  32 godine u državoj službi. Sada, kao penzioner, koristi priliku da prenesem svoje znaje o Tesli na decu koja su budućnost ove zemlje i sveta u celini.

O Da li su vaše komšije, prijatelji Kanađani naučili nešto od vas?

– Itekako.  Dok sam radio, često sam pričao o Tesli, posebno pred kraj radnog staža. Kada sam doznao iz hamiltonske istorije podatak da je to bio prvi veći grad koji je dobio struju u Kanadi, počeo sam o tome sve češće da govorim. To je bila moja nova misija: kako da povežem Teslu sa građanima i mojim kolegama na poslu.  Pričao sam, kao što to i sada radim. Kroz NETEK organizaciju sada imam više šansi da o tome govorim. Uspevamo da udjemo u škole i da držimo predavanja o Tesli. To je prvi, dobar korak.

Dijana Dimitrovska

 Srpski jezik

o Da li se vaša deca druže između sebe? Da li znaju srpski?

– Moja supruga je kao i ja došla u Kanadu kada je bila mala. Oboje smo odrasli i družili se sa našim  narodom, kao što to danas rade i naša deca. Naša su deca  išli u srpsku školu, i u našu crkvu. Moj sin pomaže u crkvi u oltaru, a kada ima vremena pomaže i u srpskoj školi. Moja ćerka, takođe, redovno ide u srpsku crkvu, peva u horu i pomaže u srpskoj školi.  Oboje govore srpski, ali uzimajući u obzir da žive u Kanadi, njihov rečnik je manjeg obima na srpskom nego na engleskom. Kao njihovi roditelji, ponosni smo što se naš deca izjašnajvaju kao Kanadjani sa srpskim poreklom.

Najlepše na svetu

o Da li postoji neko, po vama, najlepše mesto na svetu i koje je to mesto?

– Moja familija i ja volimo da putujemo, posebno u toplije krajeve i mesta koja imaju plaže. Pre par nedelja smo se vratili sa Mullet Bay, St. Maarten. Divno mesto, predivna plaža. Ali ja ipak više volim Kanadu. Meni je ovde mesto. Ako bih izabrao najlepše mesto u Kanadi onda bi to bila provincija Prince Edward Island. Supruga i ja volimo tamo da odemo. To ostrvo, pored njegove lepote, krasi i narod koji je izuzetno ljubazan -kaže Veroslav Vic Đurđević.

David Štrbac, srpski gitarista koji je očarao Beč

David Štrbac, srpski gitarista koji je očarao Beč

David Štrbac gitarista baš ume da iznenadi. Bio je cik zore. Sunce tek beše pokazalo svoju sjajnu haljinu. Na Adi Ciganliji, koja tokom leta postane beogradsko more, na jednom mestu polako su pristizali ljudi. Nisu to zaluđenici u džoging, pecaroši ili baš-baš ranoranioci. To su ljudi jake volje koji su došli na koncert u 6.00 ujutru. Svira David Štrbac..

 Koncert u  6.00 ujutru?!

– Ideja za koncert na jezeru, u 6 ujutru je bilo neočekivana, stvorila se spontano- kaže David Štrbac, gitarista.- Čuo sam za slične dogadjaje na plažama Italije i drugih mediteranskih zemalja, i rešio da je posadim ovde, u Srbiji. Izgleda da se pelcer primio. Publike je došla da me sluša,i to je za mene najveća satisfakcija.

O Da li mesto gde se koncert održava može da utiče, inspiriše ili deinspiriše izvođača?

-Apsolutno. Od malih nogu smo učeni da su kvalitetni nastupi nesto što moramo da garantujemo bez obzira na uslove, ali s obzirom da je nastup pred publikom jedno zaista emotivno iskustvo, često se dešava da dodje do potpuno drugačijeg nivoa inspiracije ukoliko nastupamo na zaista divnom mestu. Ovog puta je to bilo malo neobično zbog toga što se bina nalazila na vodi, ali je to za mene bila dodatna ispiracija.

O Šta David Štrbac radi u vreme korone?

-Iskoristio sam priliku da preispitam neke navike koje sam sagradio poslednjih godina kako bih bio što efikasniji u svom poslu. Sviram puno, meditiram, pravim planove za buduće projekte, i provodim vreme sa ljudima do kojih mi je stalo.

O Da li studijska, online muzika, može da zameni koncertnu? Koja je razlika za tebe?

-Ne. Ni pre korone, a ni sada, te dve stvari nisu medjusobno zamenjive. Lično, uživam u snimanju muzike i trenutno sam u procesu snimanja svog prvog CD-a, koji bi trebalo da bude u prodaji od 2021. godine. Studijska muzika daje muzičaru mogućnost, da napravi skoro idealno izvodjenje odredjenog dela i ostvari sve svoje zamisli. Ali, smatram da ništa ne može da zameni koncerte, jer postoji jedan potpuno drugačiji „ljudski faktor“ koji dolazi do izražaja kod kontakta sa publikom. Možda su takva izvodjenja manje „savršenaš, ali su svakako puno emotivnija.

O Šta si poneo kao misao vodilju sa fakulteta?

-Nešto što moj profesor Alvaro Pierri često govori, i što me izuzetno motiviše; Ne znamo šta se može desiti sutra, zato svakoga dana moramo uraditi najviše što možemo da bismo uspeli da postignemo ono što želimo.

O Da li je prestiž studirati u Beču, na muzičkoj akademiji u klasi profesora Pierija?

-Svakako, za mene je to velika čast. Pričamo o profesoru koji je za mene i mnoge druge gitariste veliki idol, i o fakultetu koji trenutno važi za najbolji muzički fakultet na svetu.To je  Univerzitet za muziku i scensku umetnost u Beču. Tu sam došao nakon dugog rada, velike pomoći mog tadašnjeg profesora Borisa Đujica i sticanja iskustava na internacionalnim festivalima. Studiranje gitare znači časove jedan na jedan sa profesorom koji vas odabere, a za to je potrebno ostaviti odličan utisak na prijemnom ispitu kao i na konsultacijama

O Kako doživljaš Beč? I kako Bečlije doživljavaju Srbe?

-Izuzetno mi se dopada grad. Ima neki svoj šarm, i jako je dobro organizovan. Ono što mi je posebno zabavno je mnoštvo različitih kultura, ima  puno stranaca i meni se to dopada.

Što se tiče odnosa Bečlija prema Srbima, mislim da tu godine igraju bitnu ulogu. Mladi ljudi su izuzetno prihvatljivi prema svemu što je drugačije što se poklapa sa nekim mojim vrednostima, dok su starije generacije malo ‘ukočenije’ i nisu toliko otvorene prema strancima, ali ja lično nisam imao neka negativna iskustva.

O Da li u Beču, gradu koga većina doživljava kao evropski centar klasične muzike, ima mesta za avangardni zvuk gitare?

-Naravno. U Beču ima mesta za svaku vrstu muzike! U Beču se takodje nalazi i jedan od najvećih festivala klasične gitare na svetu ‘“orum Gitarre Wien“, i scena je poprilično razvijena.

O Šta slušaš od muzike? Da li zasviraš nekada džez ili pop…?

-Slušam, puno različite kvalitetne muzike. Naravno klasiku,ali volim i jazz, funk, rock, pop i svakakve varijacije na ove pravce. Mislim da se slušanjem različitih stilova postaje bolji muzičar, jer se često stilovi po malo prepliću.

O Da li te društvo maltretira da im sviraš nešto popularno? Ili možda čak i narodno?

-Ne previše, mojim prijateljima koji se ne bave muzikom znaju koliko vremena provodim za gitarom, tako da me ne maltretiraju previše da im sviram, ali zato redovno dolaze na koncerte. Medjutim dogode se  slučajevi u kojima sa društvom zasviram i popularnije stvari!

O Šta posle školovanja? Da li ti se smeši neki lepi posao?

-Voleo bih da prvi korak bude stabilan posao u nekoj muzičkoj šoli koji bi mi takodje ostavio dovoljno slobodnog vremena da dalje razvijam koncertnu karijeru.

O Kako ti izgleda Beograd iz ugla Beča?

-Mnogo mi je lakše da primetim njegove vrline i mane. Ljudi su topliji, možda je noćni život razvijeniji, ali je i svakodnevnica puno komplikovanija, klasična muzika se ne ceni dovoljno. Beograd i Beč imaju i svoje sličnosti, oba grada imaju iza sebe veliku istoriju i to je meni izuzetno interesantno.

O Koji je to trenutak za koji bi mogao da kažeš da si ostvario ono što si želeo u karijeri?

-Veliki cilj mi je da  nastupam po celom svetu, i saradjujem u raznim projektima sa fantastičnim muzičarima. Takodje bih voleo da dobijem posao na nekom univerzitetu kako bih mogao mladjim talentima da prenesem ono što usput naučim. Ali, mislim da ne postoji momenat u kojem bih mogao da kažem da sam zadovoljan. Svaki put kada dostignem neki cilj, pojave mi se ideje za nešto novo, i mislim da tako treba da bude.

O Gde se prave najbolje gitare na svetu?

-Gitara kakvu je poznajemo je nastala u Španiji,i tamo se prave najbolje tradicionalne gitare, sa puno različitih boja i prelepim tonom. Medjutim trenutno je skoro svugde moguće naći dobre gitare, sa razlitim kvalitetima. Neke su glasnije, neke imaju bolji balans, neke se lakše sviraju. Po meni ne postoji pravilo.

david štrbac gitara

O Šta misliš da je važno u životu raditi ili misliti da bi čovek bio srećan?

-Treba pronaći nešto za šta imate dugoročnu motivaciju, i što istinski volite. U svakom poslu, čak i onima manje komplikovanim, postoje poteškoće i potrebna nam je velika ljubav prema onome što radimo da bi smo ostali motivisani, kreativni i inspirisani. Mene lično karijera i svakodnevni rad čine zadovoljnim, ali mislim da istinska sreća ne postoji, ukoliko nemate ljude u životu koji su vam podrška i sa kojima vam je zabavno!

      Dijana Dimitrovska