Prof.dr Vuk Stambolović, sedam realnosti o kovidu

Prof.dr Vuk Stambolović, sedam realnosti o kovidu

  Prof.dr Vuk Stambolović se ne boji korone. Jedan od začetnika alternativne medicine kod nas, lekar po struci, kaže da virusi nisu problem. Sa njima smo živeli do sada, živećemo i u budućnosti.  Boji se spasilaca od kovida koji se transformišu u  – progonitelje.

-Nažalost, u slučaju sindemije kovida pokazala se istinitom postavka iz psihoterapijske orijentacije poznate kao transakciona analiza da se spasilac prilično često preobraća u progonitelja – kaže u razgovoru za naš portal prof.dr Vuk Stambolović.

prof.dr vuk stambolović kaže da  je lek u suncu

-Korona je sindemija. Kao i druge masovne bolesti, prema definiciji koju je dao američki medicinski antropolog Meril Singer,  korona, ne spada u epidemije, nego u sindemije. Prefiks sin (koji znači  – sa, zajedno) ukazuje da  bolesti, naročito one masovne , nisu nekakvi izolovani entiteti koji pogode čoveka niotkuda nego se razvijaju interakcijom manje ili više narušenog zdravlja i socijalnih i ekoloških uslova koji mogu uslovljavati i težinu kliničke slike- kaže prof. dr Vuk Stambolović.

oŠta dopirnosi razvoju korone?

-Kada je reč o koroni, poznato nam je već nekoliko  faktora koji su doprineli, a i dalje doprinose razvoju ove sindemije. To je najpre siromaštvo. Na primer, u najsiromašnijim okruzima Engleske i Velsa smrtnost od korone je iznosila 55,1 na 100.000 stanovniika, a u onim najbogatijim 23,5. Najviša smrtnost, pak, ustanovljena je u distriktu Njuhem, u istočnom Londonu, poznatom po siromaštvu i visokoj stopi kriminala  –  144,3 na 100.000 stanovnika. Slični su nalazi i u drugim sredinama tako da ovo treba da imamo na umu s obzirom da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

O Sa čime se još povezuje  sindemija korone?

– Sindemija korone se povezuje i sa zagađenjem vazduha. Nije stoga   iznenađenje što je došlo do porasta broja obolelih i preminulih od korone u jesen  kada sami klimatski uslovi pospešuju to zagađenje, a suočeni smo i sa izveštajima prema kojima su Beograd i Srbija u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha.  Prema Globalnom savezu za zdravlje i zagađenje (GAHP) Srbija je na devetom mestu u svetu po broju preuranjenih smrti usled posledica zagađenja. Brojčano, to je skoro 10.000 umrlih godišnje. Ako pak uzmemo u obzir samo ovaj faktor pitanje je, koliko je od do sada 1.199 zvanično registrovanih kao preminulih od korone zaista umrlo od korone, a koliko od zagađenog vazduha.

            Takozvanih ko-faktora ima još. Prema nizu istraživanja, naime, oboljevanje i umiranje značajno pospešuje i nedostatak socijalnog kapitala, odnosno velike socijalne razlike i sledstveni nedostatak socijalne povezanosti. Po nedostatku socijalnog kapitala Srbija je prva u Evropi. Naime, koeficijent Đini (nazvan po svome autoru, italijanskom matematičaru Koradu Điniju), prema kome se  mere socijalne razlike, za Srbiju iznosi 38.6, a prosek za Evropsku Uniju je 30,5.

-Mere izolacije, prema nizu dobro poznatih medicinskih istraživanja, dovode do oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, uključujući tu i slabljenje  imuniteta. A drugi ko-faktor koji se pojavio odnosi se na  stanja produženog stresa usled zastrašenosti kao specifičnog ličnog odgovora na uznemirujuće izjave zvaničnika, a i na informacije koje se vidno naglašavaju u medijima – ističe prof. dr Vuk Stambolović.

oŠta još pogoduje razvoju kovida?

-Ttreba pomenuti i mogućnost da kovid sindemiji doprinose i biološke posledice nejonizujućeg elektromegnetnog zračenja. Štetno dejstvo ovog zračenja, doduše, još nije do kraja definisano ali dovoljno je uzeti u obzir više  apela koje je svetskim zvaničnicima, od 2015. do 2019., uputilo više od 240 naučnika  iz 42 zemlje sveta (uključujući i Srbiju: Dr Snežana Raus Balind, Dr. Danica Dimitrijević I Dr. Slađana Spasić). Potpisnici se zalažu  za  zaštitu od izloženosti nejonizujućem elektromagnetnom zračenju s tim što se u poslednjem apelu  izražava zabrinutost naročito zbog zdravstvenih rizika od povećanja gustine G4 i G5 predajnika.

O Govori se o propustima i nepravilnim korišćenjem respiratora?

-Radi spasavanja teže obolelih, naročito prvih meseci suočavanja sa kovidom, lekari su se oslanjali na “tešku” tehnologiju.  Zavladala je tako trka za respiratorima, a potom i njihovo masovno korišćenje. Rezultat je bio da je, prema iskustvima od Vuhana do  Njujorka, smrtnost  obolelih od kovida koji su bili stavljeni na respiratore iznosila preko 80%. Kasnije, međutim, restriktivnije korišćenje respiratora, kao i poboljšani terapijski protokoli, imali su za rezultat smanjenje smrtnosti pacijenata na respiratorima na oko 30%. Osim toga, u vezi usmerenosti  na spasavanje pacijenata od kovida, treba pomenuti  još jednu posledicu za koju nisu odgovorni lekari nego manjkavosti  zdravstvenog sistema. To je smanjena pristupačnost zdravstvenog sistema za obolele od drugih, ćak i veoma ozbiljnih bolesti. Posledice sledstvene zanemarenosti potreba drugih kategorija bolesnika  mogu se samo naslućivati…

O Kako su se političari nametnuli kao „spasioci“?

– Lekari su preuzeli ulogu spasilaca saobrazno svojoj profesiji. Međutim, kao spasioci su se, širom sveta, nametnuli i političari. Pre svega uspostavljanjem posebnih zakona i propisa. Setimo se samo onih zatvorskih kazni za prekršioce zabrane kretanja iz marta i aprila. A pogledajmo i upravo donesene  izmene ovdašnjeg  Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Brutalno “zaštitničko” proganjanje putem ovih izmena iskazuje se tako što se suspenduje Ustav Srbije u delu koji se odnosi na prava građana na slobodu, suspenduje se pravo na privatnost, porodičnost i mirno uživanje doma, pravo na slobodu izbora, pravo na lični i telesni integritet. A omogućava se zatvaranje ljudi, ne samo obolelih nego  i zdravih. I to  bez odluke suda. I bez prava na žalbu…

prof.dr vuk stambolović prtreporučuje šetnju šumom

-U spasioce su se uključile i farmaceutske kompanije. Naime, ekspresno je počela trka  u pravljenju vakcina protiv kovida. Dakako, ne samo zbog profesionalnog prestiža, nego i zbog veoma opipljive dobiti. Sa rezultatima su se prve javile američke kompanije, Moderna  (proklamovana efikasnost vakcine 94,5%) i Fajzer udružen sa nemačkim BioNTech (proklamovana efikasnost vakcine preko 90%). Obe vakcine se, inače, daju u dve doze, ali trajanje zaštite nije objavljeno jer se očekuje da se to odredi kada bude vakcinisano više ljudi -kaže prof.dr Vuk Stambolović.    

O Kakve su to vakcine?

-Što se tiče proizvodnje samih  vakcina, i za onu Fajzerovu i za onu Moderne koristi se neka vrsta genetskog inženjeringa.  Naime, radi se o takozvanim  vakcinama sa ribonukleinskom kiselinom (mRNK). Angažovani naučnici, zapravo, proizvode sintetičku verziju one mRNK koju virus koristi kako bi izgradio svoje infektivne proteine. Ta mRNK se ubrizgava u ljudsko telo, a tu ubrizganu mDNK ljudske ćelije “čitaju” kao uputstvo kako se stvara taj virusni protein, tako da i same mogu da stvore neke molekule kovida. Suština je, međutim, u tome što ti molekuli ne mogu da se “udruže” i da stvore virus. Imuni sistem ih, međutim, detektuje i na njih stvara odbrambeni odgovor.

oDa li je uobičajeno da se za vakcinu koristi genetski materijal?

-Ne, to je  prvi put. Budući da je za vakcine korišćen genetski materijal, teško je predvideti koje bi neželjene posledice mogle da, eventualno, nastanu, usled njihove primene. Prema mišljenjima nekih eksperata postoji rizik od lokalnih ili sistemskih inflamatornih odgovora koji  mogu da dovedu do autoimunih stanja. Drugi eksperti, opet, ukazuju da to nije moguće zbog toga što je molekul mRNK veoma fragilan na šta ukazuje i potreba  da se  čuva na -70 stepeni. Naglašavaju, međutim, da usled te fragilnosti postoji drugi problem. A to je najpre pitanje da li je  zaštita  koju pruža razvijeni imuni odgovor dovoljno snažna, a onda i da li je vakcina dugoročno efikasna. Naime, oni koji su vakcinisani mogu misliti da su bezbedni od infekcije kovidom-19, a da pri tom vakcina uopšte nije delovala, ili nije delovala u dovoljnoj meri. Ovo je važno imati na umu zato što je paralelna verzija vakcine koju je razvijao Fajzer imala jači imuni odgovor ali je napuštena zbog  izraženih škodljivih dejstava. Što se tiče drugih nepovoljnih efekata, kada je reč o vakcini Moderne, pokazalo se da do njih može doći ukoliko je primalac vakcine osetljiv na polietilenglikol, sintetsko jedinjenje koje se nalazi u nano-česticama njenog “prenosnog sistema”. Fajzer je, pak, izvestio da u vezi bezbednosti njihove vakcine nisu primećeni ozbiljni razlozi za zabrinutost.

O Ko snosi odgovornost ako krene nešto naopako?

-Što god da bude, i Moderna i Fajzer su se već obezbedili od zahteva za plaćanje odšteta za eventualne štetne posledice njihovih vakcina. Naime, obe kompanije su saopštile  da će  za svoje eksperimentalne  vakcine, od Američke administracije za hranu i lekove tražiti primenu  Autorizacije za urgentnu upotrebu. Ova autorizacija  proizvođaćima vakcina omogućava da izbegnu obavezne standarde bezbednosti i inspekciju samog procesa pravljenja vakcine. A osim toga, premda su već Nacionalnim zakonom o oštećenjima dečjim vakcinama iz 1986. godine  zaštićeni od odgovornosti za eventualna štetna dejstva njihove vakcine, oba proizvođača su, već marta meseca, dobila i dodatnu zaštitu putem Deklaracije vezane za Zakon o javnoj spremnosti i urgentnoj pripremi za medicinske kontra mere protiv Kovida-19.

O Da li se zna sastav?

-Ostale vakcine protiv kovida 19 čiji je razvoj takođe u završnoj fazi zasnovane  su većinom na klasičnim tehnologijama. A tu se opet postavlja pitanje njihovog sastava. Naime, u nekim klasičnim vakcinama nalaze se i škodljivi elementi, poput aluminijuma  koji se koristi kako bi se pojačao imuni odgovor, ili žive koja treba da spreči kontaminaciju vakcine, ili formaldehida čija je svrha da inaktivira toksine koji se javljaju tokom proizvodnje vakcine.  U svakom slučaju, povećana učestalost jatrogeniih posledica posle vakcinacije koja je naročito karakteristična za SAD gde je gustina obaveznog vakcinisanja prilično velika, nalaže oprez i kod vakcinisanja protiv kovida-19. Pogotovo što su klasične vakcine razvijane tokom više godina, a ove protiv korone tek nekoliko meseci, a sa njihovom masovnom primenom nemamo nikakvog iskustva.

Zvanična medicina je dosta dugo lutala što se tiče terapijskog protokola za kovid-19. Otuda je i zvanični naglasak medicine XXI veka za ljude XXI veka bio stavljen na socijalnu, odnosno fizičku distancu, na maske, na razne vrste izolacije, odnosno karantina, što su zapravo mere iz srednjeg veka-navodi prof.dr Vuk Stambolović.

  oKako se zaštititi?

-Jedan od tih načina zaštite je uzimanje vitamina D i izlaganje sunčevim zracima. Vitamin D, naime, jača imunitet i pojačava otpornost tkiva i organa tako što, između ostalog, pokreće na aktivnost T ćelije, tip belih krvnih zrnaca koja su bitan deo imunog sistema . Otuda  najpre deluje u smislu sprečavanja infekcije,  a neka klinička iskustva pokazuju  da u slučaju da je do infekcije već došlo, primena vitamina D smanjuje mogućnost razvoja komplikacija. S obzirom da je ustanovljeno da je manjak vitamina D naročito raširen kod starijih osoba, kao i kod onih sa hroničnim oboljenjima za njih je naročito važno preventivno uzimanje vitamina D uz izlaganje suncu (zimi kad god ga ima!). Drugim rečima, iskustva kod osoba za deficitom vitamina D preporučivala bi:  umesto zatvaranja u kuće,  boravak na otvorenom, a pritom, umesto zakrabuljenosti,  slobodno izlaganje,  barem lica u ruku.

 Vredan je pomena  i poduhvat Olge Rapajić Nikolić, više medicinske sestre i diplomiranog defektologa. Premda već u devetoj deceniji, ona je putem kratkog filma svima zainteresovanima, a naročito onim starijima, predočila specifičan metod ličnog osnaživanja. Taj metod je zapravo kombinacija dva znanja. Jedno je znanje koje je u našu sredinu donela Larisa Fotina a koje su, između ostalih,  koristili kosmonauti da  u izolaciji  kosmičkih letelica očuvaju maksimum  fizičke i psihičke spremnosti.  Drugo je, pak, znanje poznato iz kineske tradicionalne medicine, a dokazano je njenim hiljadugodišnjim korišćenjem-kaže prof.dr Vuk Stambolović.

   oSpominje se i laktoferin?

–   Italijanski lekari su se, pak, setili Majke prirode i, u  sindemiji kovida-19 koja je zahvatila i Italiju, počeli su da primenjuju laktoferin. Ustanovili su da laktoferin uspešno delije i u smislu prevencije i u smislu terapije obolelih od kovida – 19. Šta je pak laktoferin? To je ključni sastojak kolostruma, kao i majčinog mleka, sastojak koji je bitan za razvoj imuniteta odojčadi. A to znači  –  dragocena potpora koja tek rođenom detetu obezbeđuje zdravlje za niz godina, a dobija je neposredno posle rođenja kada ga stave na majčine grudi i kada, zahvaljujući urođenom refleksu sisanja, posisa svoje  prve gutljaje…

   oKoje navike da pojačamo?

–  Korisno je znati  i  da su japanski istraživači ustanovili da se manje, kao i  veće prostorije mogu očistiti od kovida-19 putem  malih koncentracija ozona. Ideja za ovu praksu potekla je iz drevne prakse “Šumskog kupanja”, u originalu “shinrin-yoku” na koju Japanci gledaju kao na umetnost i nauku za promociju zdravlja i sreće… Kineski lekari, pak, iz Renmin bolnice Univerziteta Vuhan,  ustanovili su i uspešno terapijsko dejstvo ozona. Oni su, u časopisu Journal of Medical Virology, objavili kako su se dvojica pacijenata sa kovidom -19, sa teškom kliničkom slikom, koji nisu reagovali na uobičajenu terapiju, posle primene ozona putem autohemoterapije veoma brzo oporavili.

            U atmosferi zaokupljenosti kovidom-19 uputno je imati na umu i  bioelektrične generatore ing. Mraza. Ovi generatori  rade na principu Teslinih tehnologija, a oslanjaju se i na pionirske poduhvate američkog lekara Rojala Rajmonda Rajfa, kao i na iskustva kanadske terapeutkinje Hulde Klark.  Bioelektrični generatori, inače, imaju dvostruko dejstvo. Unapređuju energetsko stanje organizma i time osnažuju imunološki sistem. A, osim toga, emitovanjem visokofrekventnih strujnih talasa uništavaju mikroorganizme štetne po ljudsko zdravlje-kaže prof.dr Vuk Stambolović.

      oDa li pomaže i homeopatija?

–  Na kraju i jedno iskustvo iz Indije. Naime, tokom pandemije izazvane korona virusom, indijsko ministarstvo za tradicionalnu medicinu AYUSH  preporučilo je da se, kao prevencija, koriste preparati iz Homeopatije (Arsenicum Album 30), iz Ajurvede (Shadang Panya) kao i iz Unani medicine (SharbatUnnab, TiryakAlba, TiryakNazla). Od marta 2020-te, sledeći uputstvo ministarstva, vlada indijske države Gudžarat je podelila Arsenicum album-30  polovini stanovništva ove države. Od onih koji su primali ovaj homeopatski preparat pozitivnih na Covid-19 bilo je manje od jednog procenta i to sa lakom kliničkom slikom.  Inače,  23. novembra, u Gudžaratu koji ima 62,7 miliona stanovnika, ukupan broj testiranih na kovid-19 bio je 7.292.410, broj pozitivnih na kovid-19 bio je 198.737, a broj preminulih  3.873.  U Srbiji, sa nešto manje od 7 miliona stanovnika, istog dana, ukupan broj testiranih bio je 1.660.185,   broj  pozitivnih  na kovid-19 bio je 133.029, a preminulih 1.274. Najnoviji dnevni izveštaj, pak, bio  je: za Gudžarat –  1.495 pozitivnih na kovid-19 i 13 preminulih, a za Srbiju  –  6.842 pozitivnih na kovid-19 i 37 preminulih…

-Uz vitamin D treba pomenuti i cink. Poznato je, naime, da je cink bitan za  očuvanje čovekovih prirodnih barijera od infekcija.  S obzirom da je jedna od naših ključnih zaštitnih barijera  epitel disajnih puteva mogli bismo da se našalimo i da kažemo kako je cink  neka vrsta prirodne zamene za masku . Osim toga, dokazana je i važnost cinka za razvoj i funkcionisanje imunog sistema-kaže prof.dr Vuk Stambolović.

            Što se tiče virusnih infekcija, pa u vezi sa time i kovida, u Kohrenovoj bazi podataka u 18 istraživačkih studija pokazano je da  cink skraćuje trajanje prehlade. Osim toga,  a kad je reč o samom kovidu-19, važna je činjenica  da se nedostatak cinka često nalazi kod starijih osoba i kod hroničnih bolesnika. A takođe i nalaz jedne španske studije u okviru koje je ustanovljeno  da  je nizak nivo cinka bio udružen sa nepovoljnim ishodima lečenja od kovida-19.

oI na kaju, postavlja se pitanje, kome verovati?

Mislim da najpre treba verovati  sopstvenom zdravom razumu. Taj razum je korisno podpomoći raznorodnim informacijama. A bitno je i da se on ne zamagli uranjanjem u mentalitet stada u koji nas permanentno uteruju oni koji pričaju da ćemo biti spaseni ako (slepo) verujemo.

Manastir Lipar i Đura Jakšić nepovratno povezani

Manastir Lipar i Đura Jakšić nepovratno povezani

Manastir Lipar i Đura Jakšić nepovratno su povezani, lepotom pravoslavnog duha i poezije. Kakve je samo rime naš Đura skladao na ovom mestu, desetak kilometara udaljenom od Kragujevca:

“ Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina.“
Možda dve najlepše pesme nastale su u porti ovog manastira, gde je, posle malo peripetija – podignuta česma – njemu u čast.
Pesme Ponoć ( iz koje je stih sa početka teksta) i Na Liparu Đura je napisao tokom 1865. i naredne 1866. godine, kada je po kazni, zbog neobuzdane naravi, proveo u ovom kraju, radeći kao učitelj u selu Sabanta.
Zahvalan narod, podigao mu je bistu i postavio je u dvorištu manastira, na mestu gde je Đura često sedeo i pisao sthove.
Ali, nekadašnji iguman manastira Lipar, otac Sava, nije voleo Đuru i njegovu poeziju, a još manje njegove kafanske navike. Svaki put kada bi prošao pored biste, udario bi mu čvrgu ili ga povukao za brk.


„Kao da od ovog notornog pijanca i ženskaroša moram da uzimam blagoslov kad ulazim crkvu“, ljutio se iguman Sava.
Kada mu je prekipelo, Đura Jakšić je završio u jarku. Ljudi iz kraja, podigli su ga iz jarka i postavili u lokalnu kafanicu. Tu su sa njim ispijali rakijicu, prisećajući se lepih dana i nazdravljajući Đuri u čast. Ali, bruka je pukla širom Srbije što je slavni pesnik završio u blatu, pa je doprla i do patrijarha Pavla. Iako se u to vreme zadesio u Kanadi, naložio je da se bista vrati. Ali kada je trebalo da je radnici vrate na staro mesto – bista je za sva vremena misteriozno nestala.
Kako se u to vreme gradio konak u manastiru, sumnja se da je Đura uzidan u njegove temelje. Iguman Sava ga je vratio u manastir Lipar ali nije gore, nego je dole – pod zemljom. Ne može se reći da nije poslušao patrijarha.
Manastir Lipar je u međuvremenu preimenovan u ženski i za igumaniju je postavljena mati Tavita gle slučaja – zaljubljenica u poeziju Đure Jakššića. Tako se na neki način nepravda – izravnala.
A i manastir se od kako je postao ženski uzdigao i prolepšao i procvetao. Od nekadašnje dve monahinje, sada ima četiri.

-Mnogo je lakše i lepše u zajednici osmišljavati i život i manastir – kaže nam mati Tavita. – Sada je tu osam ruku, pa smo tako zasadile organsku baštu i organizovale pravljenje melema i proizvoda od lekovitog bilja.
Sestre su među sobom podelile obaveze ali rade skladno kao jedna duša. Leti je posla mnogo više nego zimi, bere se bilje u planini, suši ili obrađuje da se od njega naprave sva ta lekovita čuda koja dovode tolike ljude u manastir po lek.
Dolaze ljudi u manastir po melem za kožu, za rane, psorijazu, bubuljice, fleke, uzimaju meleme za lečenje srca i krvnih sudova, uzimaju melem za čišćenje creva, za jačanje imuniteta, protiv bolesti želuca, za miome i ciste kod žena… Tu su tinkture od belog luka, gloga, sremuša, koprive, gaveza, oraha,nevena…Sve ruke pune blagoslova vredno naprave.

-Ali obavezno se svi pomole svetom Fanuriju jer on pomaže da se pronađu izgubljene stvari – kaže igumanija Tavita.- A nema čoveka koji nešto nije izgubio, materijalno ili duhovno. Čak i oni koji su izgubili najmanju sitnicu uz pomoć ovog sveca znaju da je pronadju.
Prošli smo kroz manastir baš 9. septembra, kada se slavi sveti Fanurije. Bilo je to od onih posebno lepih septembarskih dana, kada je sunce nisko i sve od njegove svetlosti blješti. Manastir je lebdeo u vazduhu od neke radosti.
A radost, odzvanjale su reči igumanije Tavite, ona dolazi iznutra, kao plod lepih primisli, lepog pogleda na stvari, ljude i sve što postoji oko nas. Prava radost nije ona sreća izazvana na trenutak.
A da bi to postigao čovek mora sebe da žrtvuje za druge. Ako živiš samo za sebe i za svoja prava – ništa nema od te radosti. Moraš to deliti sa drugim.

Mirta podseća da je čovek jednom bio u raju

Mirta podseća da je čovek jednom bio u raju

Mirta božanska presvukla  je mistični Grbalj u modru haljinu, boje mora po zalasku. Kraj je jeseni i ovo području, smešteno uz more između Budve i Kotora, izgleda kao iz slikovnice. Rastinje kožnatih listova, blistavih i na suncu i na kiši, okićeno je  ukrasima vedrih boja. Tu su crvene maginje, bordo kleke,  rumeni šipurak,  napukli divlji nar, zagasiti glog, modra mirta… Najlepše ukrase na svetu daruje prirode, a pre očima se dogaa najlepša jesen.

 Gori makija od crvenih plodova  planike-maginje. To je  onaj  magični crveni plod  koji ne smemo da pojedemo više od osam. Pamtim taj broj i ponavljam ga kao mantru svakodnevno dok berem plodove, diveći se strukturi, boji. Svuda se pružaju grane otežale od roda  i čovek ne treba da uloži ni malo truda da bi ga ubrao.  Uvek je tu, na dohvat ruke. Slatki su, ne preterano, i osvežavajući. Imaju puno vitamina C zapravo, tih osam komada je  dovoljno da zadovolji našu potrebu za  ovim vitaminom. Ako li pojedemo,recimo, duplo više, možemo se suočiti sa  problemima sa probavom.

mirta božanska biljka

  Idem dalje, neverovatnim krajolikom Grblja iz koga izranjaju zvonici prastarih crkava. Odnekud neko i zazvoni i od njega  zatreperi cela priroda. Opašće mi plodovi od vibracije zvona, pomislim.

  Evo, ga njegovo veličanstvo šipurak. Sitan je ali sjajan i jedar. Bride prste od bodlja sa  uvelih divljih ruža koje su iza sebe ostavile  jedre širpurke od kojih se pravi nenadmašan čaj i još „jači“ džem. I glog ima bodlje, ne tako žestoke kao šipurak ali valja pažljivo brati bobicu po bobicu. Ni mirisna kleka nas neće ostaviti ravnodušnim i bez bockanja, čisto da nas podseti na svoje postojanje. Krenemo li na divlji nar i tu valja biti pažljiv, i on ima trnje. Dugačke boce koje  mogu da oderu kožu.

  Kako su se nemoćne za pokret biljke zaštitile bodljom. One nemaju ruke da se odbrane, imaju bodlje. A onda, gle, mirta. Ona uopšte nema bodlje. Pitoma, nežna, samo je svila listove  kao da želi da zaštiti bobice od pogleda.

  Miriše i privlači božanska mirta. Nije čudo što je  Afrodita , pored ruže, izabrala i mirtu za svoju omiljenu biljku.

 Mirta (Myrtus communis L., Myratceae), zanosnog mirisa govori priču o besmrtnosti. Ona nas podseća svojim mirisom na dane kada je čovek bio srećan u raju. Ništa ga nije bolelo, bio je zdrav, prav, veseo i besmrtan.

Kad god pojedem bobicu mirte u ustima se razlije miris besmrtnosti i obuzme me osećanje tuge za izgubljenim rajom iz kojeg smo prognani.

 Kaže legenda da je tamo sve mirisalo na – mirtu.

mirta božanska

 Božanstveno miriše mirta dok cveta, iz belog, lepršavog cvetića neverovatne lepote razleže se miris raja. Iz rajskog cveta nastaju rajske bobice, isto mrišljave istom notom sete na besmrtnost.

  Sve je kod besmrtne mirte lekovito. Listovima se leče kožna oboljenja, stomačne tegobe,  urinarne infekcije, disajni preoblemi. Kuva se kao i svaki drugi uvarak. Prelije se vrućom vodom i poklopi desetak, petnaestak minuta.

 Dovitljive žene koristile su suve listiće mirte kao puder kojim su trljale kožu čisteći je od bakterija i nečistoća, ili su ga koristile za bebe kao puder.

lekovite bobice

 Lekovitte su i bobice. Od njih se može praviti uvarak, mogu se dodavati u jelo. Deluju protivupalno, antibakterijski, olakšavaju islkašljavnjae,čiste pluća, pomažu kod virusa, prehlada.

  Od njih se pravi liker. Na Sardiniji je poznat njihov liker Mirto Rosso ( od zrelih bobica ) i Mirto bianco ( od listova mirte ).

  Napraviču flašu likera, neka se nađe. Za to mi je potrebno 300 grama bobica i isto toliko šećera. Kad odstoji mesec dana na suncu, sipam rakiju i , to je to. Lekovito, ukusno i nadalje samo umereno. Likeri se ne piju kao alkohol u većim količinama.

  Berem pažljivo grančice, ne može drugačije. Kada skinem bobice, ostaviću listiće da se osuše a onda ih isitniti i sipati u  teglicu. Biće to sjajan začin za sva jela sa mesom. A  male suve bobice staviću u mlin za biber. Već se naslađujem mišlju kakva će to jela biti sa ukusom mirte-besmrtna jela.

 Važno je samo ubrati bobice na vreme. To znači, brati ih kada postanu tamno sjajne. Ali beru se pre nego što ih pojedu ptice. A ptice, već su tu. Pa , sad, idem, žurim.

Dijana Dimitrovska

Aleksandar Baljak, aforističar koji nas tera na razmišljanje

Aleksandar Baljak, aforističar koji nas tera na razmišljanje

Aleksandar Baljak  se seća svog prvog aforizma iz 1974. godine kao da je bilo juče: „Svi mi grešimo. Neki više, neki stalno!“

Neko sebe od mladosti prepozna u poeziji, neko u prozi, a aforističar od početka zna da je najkraći književni rod za njega bogomdan. Aleksandar Baljak je to shvatio odmah.

– Odlike aforizma savršeno pogoduju mom iskošenom načinu mišljenja, mom shvatanju humora, i, posebno, mojoj nesklonosti opširnim izlaganjima –kaže Aleksandar Baljak. –  Ja sam u aforizmu pronašao sebe i, evo, tu boravi Jedan od tih prvih aforizama („Moja zemlja je mala, ali rastresita“) pokazao je svoje puno značenje dvadeset godina kasnije, kad se Jugoslavija raspala, a ,evo, potvrđuje svoju proročku snagu i sada kad Srbija, reklo bi se trajno, gubi delove svoje teritorije.

aleksandar baljak afotističar

O Kada su aforizmi i kako, počeli da vas interesuju?

-Neposredan povod za početak mog pisanja bilo je čitanje knjige „Piši kao što ćutiš“ Brane Crnčevića. Tu knjigu preporučio mi je 1973. moj prijatelj, a naš poznati slikar i karikaturista, Milenko Mihajlović. Istog trenutka sam se zaljubio u minijaturni književni oblik, koji od reči traži maksimum a od pisca još i više. U narednih godinu dana ispisao sam deset hiljada aforizama, tačnije, rečenica koje su pretendovale da budu aforizmi. Drugari su me ohrabrivali da nastavim i da nešto od napisanog objavim. Podrška mi je mnogo značila i pomogla da učinim jedan važan korak: da se oslobodim stida. Zahvaljujući tome, počeo sam da pišem slobodnije i oštrije. Broj mojih zapisa uvećavao se geometrijskom progresijom. Tako sam ušao u posao za koji su i tri života malo.

O Da li za vas postoji najbolji aforizam na svetu…?

-Ne znam da li je najbolji, ali jedan aforizam Poljaka Stanislava Ježi Leca posebno mi je drag. On glasi: „Ja sam lep, ja sam jak, ja sam mudar, ja sam dobar. I ja sam sve to otkrio!”.

aforizmi

O Da li je pisanje aforizama kao i svaki drugi posao?

-Da bi se pisali kvalitetni aforizmi, uz književni talenat, mora da postoji i ogromna ljubav prema sažetom, preciznom i jezički upečatljivom izražavanju. Ljubav prema pisanju u kome je rečima tesno a mislima široko.

Čitam knjige i novine, gledam televiziju, razgovaram sa kolegama i prijateljima. Stavove nekih ljudi komentarišem, sa nekim mišljenjima polemišem, i sve vreme lovim paradokse… Napisane aforizme prerađujem, popravljam ili brišem. Kasnije, one uspelije pripremam za štampu.

O Šta je to toliko magično u aorizmu?

-Paradoks je jedan od najinteresantnijih načina da se kaže istina. Aforističari poseduju veliku sposobnost da uoče, oblikuju i saopšte paradoks, a čitaoci vole duhovit, višesmislen iskaz koji se samo naoko protivi zdravom razumu.

O Da li aforizmi mogu dosadi?

-Praksa je pokazala da pisanje aforizama ne može da dosadi. Posao je obiman jer milijarde nenapisanih aforizama strpljivo čekaju svoje autore.

aforizmi

O Imate neki najnoviji aforizam?

– Crnosrbija se ne razlikuje od Belorusije.

Najnoviji

O Može nekoliko najsvežijih aforizama?

* Više nas nema ovde nego tamo gde nas više nema.

* Ko živi u neuređenoj zemlji, pola života provede u redu, a ceo u haosu.

* Naš uspeh ne umanjuje ni to što ga nema.

* Naši ljudi s razlogom strahuju od najgoreg jer taj o svemu odlučuje.

* Njegova računica je prosta: što duže bude na vlasti, kraće će biti na robiji.

* Srbin je nastao pre ameba. Poranio Milorad!

* Narod sada može da bude potpuno miran, a policija će mu u tome i pomoći.

* Srbin ćuti dok se ne naljuti, a kad se naljuti, ni s kim ne govori.

* Dželat pruža ruku pomirenja, a žrtva ni prstom da mrdne.

* Uzalud narod pruža nemi otpor. Vlast za to neće ni da čuje.

* Donošenje hitnih mera bilo bi u ovom trenutku preuranjeno.

* Imate li vi neki jači argument od činjenica?

* Lepo privlači pažnju, ali ružno ima veću gledanost.

* Vidim i ja da mi omča dobro stoji, samo me malčice steže oko vrata.

* Nisam održao datu reč, ali nema problema, daću je ponovo!

* Sve što oko sebe vidite, ja sam stvorio. Za šest dana, a sedmog se nisam odmarao, kao neki.

* Ako je boks plemenita veština, šta je onda tek humanitarno bombardovanje?!

* Život je reka, vreme je novac, ćutanje je zlato… Samo od tebe očekuju da budeš to što jesi.

* Došla su poslednja vremena. I protutnjala pored nas.

   Dijana Dimitrovska

KNJIGE

Autor je šest zbirki aforizama i tri antologije.

Knjige aforizama: Ubedili ste boga u meni (1982), U granicama demokratije (1988), Krvavi provod (1995), Sumnjivo okupljanje reči (2000), Rat je prvi počeo (2007), Zidovi na horizontu (2016).

Vidi još:

Ibrahim Hadžić,  pesnik ušuškan u šeširić šljive

Ibrahim Hadžić, pesnik ušuškan u šeširić šljive


Ibrahim Hadžić se dugo druži sa gljivama. Zavoleo ih je odavno, otkako zna za sebe. Rastao je sa njima  u brdima oko Rožaja kao dete, a kada ga zaposela poezija, pisao im je čak i pesme : Na proplanku oko panja/ Venac vrganja./ Na ivici šumarka,/ Žuta lisičarka…

Od njih je naučio  da se raduje novim saznanjima, novim nalazima, novim bićima iz prirode.

– Nova saznanja može da prima samo otvorena i radoznala osoba – kaže Ibrahim Hadžić.-  Moja saznanja o prirodi toliko su narasla da ih jedva nosim pa ih zbog toga delim sa drugima, pišem knjige o gljivama.

ibrahim hadžić


o Šta mislite, koje će vrsta jednom zameniti  „vladavinu“ čoveka na Zemlji? Na koju biste se kladili?

– Već vladaju, naravno, gljive.


o Od svih čudesa u prirodi šta vas najviše fascinira?

– Upornost i upornost. Pomislite sve je uništeno, spaljeno, tu nema više ni traga života, kad tamo uporni život koji se ne predaje – diže glavicu.

najlepša gljiva


o Da li imate neku kraljicu gljivu ili pečurku?

-Da, sve me zvezdače fasciniraju, a vrsta Myriostoma coliforme me sluđuje, ne jestivošću, ne lekovitošću već nestvarnim izgledom, savršenstvom „arhitekture”. Tu imamo sve: i krake kao morska zvezda, i stubove kao Propileji, i sferični mehur kao putnički balon braće Mongolfje, i rupice na mehuru kroz koje se rasejavaju spore na udar kišnih kapi. Sve je do savršenstva razrađeno. Žao mi je što ne mogu i vizuelno da vam predstavim vrstu o kojoj govorim. No, danas se svi služe Internetom. Ukucajte to ime i srešćete se sa najčudnijom gljivom na svetu. Nađena je na tri mesta u Srbiji, jedno od njih je Beograd. Imao sam sreću da je prvi sa Željkom Žiškom nađem u našem glavnom gradu.


o  Da li verujete u isceljiteljsku moć pečuraka (šitake, kordiceps, reiši…) posebno u slučaju lečenja najteže bolesti – karcinoma?

-Ja nisam biohemičar da bih to egzaktno dokazao, ali iz gljivarsko-medicinske literature, a pregledao sam puno takvih knjiga, može se s razlogom verovati u njihovu lekovitost. Ne mogu reći da leče, ali da suzbijaju bolesti, jačaju imunitet – svakako da. Proširimo vašu listu… i penicilium je gljiva.

gljiva


o I zašto koristimo njihova istočnjačka imena kada ih ima i kod nas  sa nazivima hrastova sjajnica, lakirovka i slično…?

– Hm, sada ste uleteli u moju oblast. Prošle godine prof. Jelena Vukojević i ja štampali smo knjigu Atlas i internacionalni rečnik narodnih imena gljiva u izdanju Biološkog fakulteta u Beogradu. U toj knjizi dat je predlog naših narodnih imena gljiva za 1050 vrsta i varijeteta koje rastu u Srbiji i Crnoj Gori.  

o Da li ste videli mandragoru?  Da li vas plaši?

– Biljku mandragoru (Atropa mandragora) nisam video. Iz literature znam kako izgleda i šta predstavlja, ali sam imao susrete u mom zavičaju sa vrstom iz roda iz kojeg je i mandragora, sa velebiljem (Atropa belladona). Ne zaostaje po čarobnim efektima za mandragorom.

gljiva


o Da li ste sreli medveda u šumi?

– Vi ste odlučili da me plašite. Sad mandragora, sad medved. U detinjstvu da, u gljivarskim istraživanjima sreo sam se sa njegovim izmetom koji se još pušio (bio je crn i pun pojedenih borovnica, dakle, nije bio mesojed), i sa tragovima njegovih kandži na uspravnom stablu smreke na kojem je oštrio nokte.


o Gde, po kojim predelima berete pečurke?

– Čak i u snu, dakle i po zaumnim predelima. A šta tek reći za realne prostore – svugde. Ne znači da ih berem već ih srećem – i beležim. Moji tereni su groblja, ulice, parkovi, smetlišta, šume oko Beograda, šume u Sremu, šume oko Valjeva, Deliblatska peščara i najzad – šume mog zavičaja.


o Da li ste čuli da se uzgajaju neke pečurke koje imaju halucinogeno dejstvo? Kupuju ih avanturisti i narkomani?

– Čuo sam. S vremena na vreme u naše udruženje, u Mikološko društvo Srije, svrati poneki radoznalac koji pokuša na brzinu da dođe do nekih važnih informacija. No, nismo mi od juče. U tome nećemo da učestvujemo.

ibrahim hadžić pesnik i gljivar

o Da li ste bili na Prokletijama?

– Ne, ja nisam planinar. Bio sam na zavičajnoj Hajli (2403) više puta, planini koja predstavlja završetak, ili ogranak Prokletija.

o Da li verujete da u kosmosu postoji život i kakav?

– Bio bih neverovatno ograničen čovek kada ne bih verovao u prisustvo života u kosmosu. Ne kažem da postoje ljudi, ali život postoji. Ja ne znam u kojem obliku, sigurno ne u onakvom kakvim ga zamišljaju u naučno-fantastičnim filmovima, ali postoji. Jednog dana ćemo se iznenaditi kada to saznamo. Reći ćemo: pa mi smo to viđali ali nismo znali da to dolazi iz kosmosa i da je to živo.


o Da li ste razmišljali šta je tajna života?

– Tajna života je u tajni života. To još niko nije odgonetnuo. Zašto je potrebno rađanje pa zatim umiranje, kada je moglo samo rađanje.

ibrahim hadžić zaljubljenik u gljive


o Koja je knjiga na vas ostavila duboki trag?

– Po kompleksnosti neuporedivo najači utisak na mene je ostavila čudesna knjiga Čarobni breg Tomasa Mana. Najzad, to delo je snažna metafora. Tu metaforu su mnogi koristili u svojim delima, recimo najizrazitije italijanski pisac Dino Bucati.


o  Koje je po vama čarodno mesto na Zemlji gde je carstvo biljaka?

– U Amazoniji rastu milioni vrsta biljaka pa među njima ima takvih sa kojima se naše ne mogu uporediti.


o Koja je, po vama, najvrednija ljudska osobina? A koja najmanje vredna?

– Osećanje, osećajnost, saosećanje. Najmanje vredna je sebičnost, gramzivost, zavist.


o Šta kaže Ibrahim Hadžić: Zbog čega vredi živeti?

– Zbog ljubavi i širenja vidika.


o  Da li možete da nam navedete koje su pečurke najbolje za naše zdravlje (konrektno)?

– Ako kažem da redovno pijem izjutra odvarak ili uvarak mešavine gljiva Ganoderma lucidum i G. applanatum (Hrastova sjajnica i pljostana sjajnica) odgovorio sam na vaše pitanje.


o Zašto Crnogorci toliko vole da pišu i objavljuju?

-Zato što imaju jak ego pa žele da svi za njih znaju i da im se svi dive.


o Koja je suštinska razlika između Srba i Crnogoraca, u mentalitetu?

– Ja nisam karakterolog Dvorniković pa ću nagađati: suštinske razlike nema. Crnogorci su možda veći sanjari, sanjaju da se uzdignu do neba, mnogi su od njih u koži Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čoveka koji je došao u Pariz ga da osvoji.
                           Dijana Dimitrovska

Smrčak

o Da li je pečurka smrčak zaista čudotvorna za mušku polnost?

-Koliko mi je poznato, smrčak nema tu osobinu. To se prevashodno odnosi na tartufe, ali, kad bolje razmislim, sve su gljive za zdrave osobe afrodizijaci.  Smrčak ima izuzetnu gastronosku vrednost, koja se u datom trenutku, u trenutku kompletnog zadovoljstva i opuštenosti, može pretvoriti u mušku potenciju – kaže Ibrahim Hadžić.