Miloš Zlatanović, autor tipografskog pisma Kanibal

Miloš Zlatanović, autor tipografskog pisma Kanibal

Miloš Zlatanović, grafički dizajner iz Vranja – otkrio je najbrži put da dobije američku vizu. Budeš najbolji, osvojiš nagradu i , eto te u avionu preko bare. Da vredi zlata, Miloš Zlatanović je počeo da dokazuje kada je pobrao nagrade za dizajn novčanice od 100 dolara na koju je stavio lik Nikole Tesle i tipografskog pisma Kanibal koji je otkupila kompanija Nike. Baš te nagrade su mu „potpisale“ vizu, pa je naš mladi stručnjak spakovao kofere za  Ameriku. Miloš Zlatanović je sada u  u Čikagu, gde trenutno radi kao grafički dizajner u kompaniji „Designer and Gentleman”.
Da li je to sreća, ili je dokaz da svaki talenat mora da bude prepoznat i nagrađen? Na ovo pitanje Miloš Zlatanović odgovara:
– Uz mnogo rada i malo sreće sve je moguće. Kao neko ko je tek došao u Ameriku, biti angažovan u industriji kojoj priparada je jako teško. Mi, dizajneri imamo tu sreću da u nekim slučajevima, sertifikati i diplome nisu neophodni za naše angazmane, već se ceni vaš rad i „poslednji projekat“

miloš zlatanović
Najbrža viza je uspeh


o Šta za mladog stručnjaka znači odlazak u Ameriku?
– Biti u najboljem tržištu na svetu kao grafički dizajner je pravi blagoslov. Zahvalan sam što imam priliku da ovde dokažem svoj kvalitet. Jer već sutra vam se život može promeniti iz korena, jer u Americi – informacije, prilike, ideje lete brzinom svetlosti. Ukoliko imate pravu ideju, onda je to – to.
o Šta konkretno radiš sada?
– Angazovan sam na više projekata kompanije Designer and Gentleman. Najnoviji projekat je novi logo i vebsajt donedavnog košarkaša Chikago Bullsa, Nikole Mirotića. Radimo na projektima Personal Brandinga za Celebrities ili VIP… Inače radim video produkciju, radim na svojim novim fontovima. Razvijam interesantnu mobilnu aplikaciju, o tome više neki drugi put.
O Radio si i za Mekdonalds?
-Mekdonalds je veoma uspešna globalna kompanija koja se hrabro nosi sa izazovima koje fast-food industrija nameće. Na prvom mestu, to je kvalitet hrane. Imao sam priliku da se bolje upoznam sa tim brendom, saznam strategije McDonaldsa za narednih 5 godina, a moj angažman ticao se fonta koji je, očigledno, na moju veliku radost i zadovoljstvo, mogu slobodno reći pomerio granice u tipografiji.
Ipak, sportski rečeno, to je bila pozajmica jer sam se nakon završenog angažmana na projektima za “Mek”, vratio svom osnovnom poslu, a to je rad u kompaniji „ Designer and Gentleman”.

uspeh miloš zlatanović


o Dobio si nagradu za dizajn novčanice od 100 dolara gde si stavio lik Nikole Tesle. Da li veruješ da to idejno rešenje može da zaživi jednog dana?
– To je bio eksperimentalni projekat, ali u budućnsti, ko zna! Drago mi je da u Americi svest o značaju Tesle i pravoj istini o njegovom neizmernom doprinosu globalnih razmera polako izlazi na svetlost dana. Inače, pomenutu nagradu je dodelio jedan od najprestižnijih američkih dizajn magazina – “Graphic Design USA” u kategoriji Best Branding of 2017. Takodje, moja druga dizajnerska rešenja novčanica, konkretno, srpskog dinara, naišla su na veoma pozitivne reakcije i mnogo nagrada od kojih je najznačajina Grafisova za najbolja dizajn ostvarenja u 2018. godini. Moji radovi su se tako našli u Graphisovim publikacijama koja se distribuiraju po celom svetu, zajedno sa radovima autora kao sto su: PepsiCo
Design and Innovation, Ogilvy, Mirko Ilic, Leo Burnett i mnogi drugi.
O Dobio si, pre par godina, za tipografsko pismo „Kanibal“ nagradu američkog časopisa Print. Da li je to pismo zaživelo negde u
upotrebi?
– Kanibal Font je otvorio mnoga vrata! Nakon objavljivanja 2016. godine nagradjen od Fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu kao najbolji rad iz oblasti pisma u toj godini. Print – Best in Class nagradu je osvojio ispred radova studenata sa umetničkih koledža iz Njujorka i San Franciska.
Nemački Tipodarijum je Kanibal Font uvrstio u 366 najboljih svetskih fontova 2017. godine i kao dobitnik italijanske A’Design nagrade izložen je na nedelji dizajna u Šenženu u Kini, podržanoj od Uneska. Ali, ipak, mislim da je najveće moguće priznanje koje je ovaj font mogao dobiti i meni najdraže to što je u vlasništvu Najkija. Dok sam radio font, pisao sam “Just Do It” slogan sa njim i gledao kako bi izgledalo sa Nike logom pored, i to se zaista na kraju dogodilo! Nike je postao zvanični vlasnik Kanibal Fonta, na šta sam jako ponosan.

dizajner miloš zlatanović

o Da li si mogao da opstaneš u Srbiji?

– Iako sam imao mogućnost da radim u Srbiji, ipak sam veću priliku video u radu ovde. Ipak je ovo mnogo razvijenije marketišnko tržište, svi trendovi nastaju ovde. Želeo sam da budem na izvoru informacija i mogućnosti i verujem da će i Srbija imati benefit od mog rada jer po prirodi našeg posla, ima mogućnosti za angažman preko interneta.
O Da li je san svakog mladog stručnjaka u Srbiji da ode iz svoje zemlje?
– Ne mislim da je san svakoga da ode iz zemlje, a za one koji to žele, verujete, nije nimalo lako. Moj san je bio da radim na mnogo većem tržištu, koje nudi puno više mogućnosti.

o Da li među tvojim kolegama ima još onih koji su otišli za inostranstvo?
– Na žalost Srbije, da. Mnogi su našli angažmane u inostranstvu, i lavovski se bore za svoje pozicije u firmama, samostalnim biznisima ili startapima. Tešim sebe da su to naši najbolji ambasadori. Ne misleći samo na dizajnere nego sve ljude koju su otišli iz zemlje.

ostavren američki san


o U čemu se razlikuje posao u Americi i posao u Srbiji?
– Dva sveta. Način na koji se biznis vodi u Americi je sa mnogo više logike, praktičnosti, efektivnosti. Traži se kvalitet, a ne u kojoj si stranci.
o Šta ti se konkretno najviše dopada u Americi?
– Amerika imigrante obično ne nagradi nešto puno u prvih par godina. Tada je teško i na to svi treba da budu spremni. Ono što Amerika može kasnije da pruži, čemu se svi mi nadamo, ne može nijedna druga zemlja.
o Da li ima nešto što ti se ne dopada?
– Gužve u saobraćaju umeju da budu pakao.

O Šta ti se najviše svidja u Americi?
– Sa poslovne strane, svidja mi se to što se svaki sekund rada ceni, što se ugovor o radu poštuje do poslednjeg slova na papiru. Sa privatne, ja živim u Čikagu koji je, znamo svi, najveći srpski grad van Srbije… hrana, naša muzika, predstave.
O Kako ti iz Amerike izgleda život u Srbiji i sama Srbija?
– Srbija je najlepša zemlja na svetu, za mene će uvek biti, ali na ljudima koji je vode i tamo žive je sada zadatak da je organizuju i naprave jos lepšom. Mislim da ima jako puno potencijala koji nisu iskorišćeni na pravi način.
Dijana Dimitrovska

Vidi još : Amerikanka sa odličnim srpskim


Jelena Jovičić, glumica koja se boji visine

Jelena Jovičić, glumica koja se boji visine

 Jelena Jovičić od sujete najviše strepi. A , kažu da su glumci, od svih zanimanja najsujetniji. Kažu još i da je njihov ego, moćan i snažan  kao i  aplauz  koji dobiju i da kada tog aplauza nestane, padnu nemoćni da se podignu.  Zato ona ne dozvoljava sebi da poleti u visine gde joj, kako kaže, mesto nije.

–  Niko nije, pa ni ja, pobedio sujetu, ali sam veoma racionalna – kaže Jelena Jovičić stalni član Pozorišta na Terazijama. –  Trudim se da budem odmerena. Borim se svakodnevno.

O Šta  rade oni sa pobeđenom sujetom u ovom našem društvu?

– Mislim da tu bitku retko ko dobije. Radije ćemo propasti nego stati i razmisliti šta je za nas u stvari najbolje. Šteta! Imamo sve okolnosti da budemo super društvo, ali nas DNK malo sputava.

jelena jovičić

Rad sa decom

O Ima ljudi koji kažu da je za današnje društvo potrebno razvijati potpuno drugačije osobine, poput laktašenja, gramzivosti, sebičnosti… Da li se slažete?

– Ne slažem se. Treba raditi sa decom i od njih napraviti civilizovane, empatične i kulturne ljude. Svako nek poradi sa svojim detetom i da vidite za 20 godina kako ti primitivni i animalni instinkti poput laktanja i otimanja neće postojati u ovolikom procentu kao danas. To su samo izgovori. Treba raditi, treba puno truda da se napravi nešto lepo i dobro, treba osuditi javno ono što nije dobro. Društvo se gradi i kao veza. Za njega se moramo boriti svakodnevno.

O Šta znači kad roditelji kažu da su njihova deca odgajana pošteno, a trebalo je da ih uče da “ se snalaze“ na neki drugi način? Da li su u pravu?

– Nisu. Evo, ja sam odgojena pošteno. Ništa mi ne fali. Pretpostavljam da se tim snalaženjem misli na novac. Ja mislim da više od jednog doručka, jednog ručka i jedne večere ne možemo pojesti. Onaj ko može više od toga, neka se sam  „snalazi“.

O Da li mislite da su Srbi opsednuti svojom decom i da ih odgajaju kao božanstva?

– Ma ni slučajno. Da je tako decu bismo odgajali tako da menjaju društvo u kom živimo na bolje, a ne na gore. 

Preduslovi za ispravno odgajanje dece su: dobro obrazovanje, blaga oskudica, lični primer. Odnos koji je veoma prisan i topao treba jedino zadržati. Pola Srbije gleda i želi da udje u zadrugu,i to su nečija deca je l´? Ali, daleko su od dobrog primera. Mi smo zatrovani sistemski i samo stalnim preispitovanjem i borbom u okviru same porodice kao ćelije društva možemo nešto dobro učiniti društvui naravno našoj deci.

jelena jovičić

Razgovori sa sobom

O Da li imate razgovore sa sobom, i da li se popravljate? Šta ste kod sebe popravili, koju osobinu, i kako?

– Stalno. To je odlika svakog trezvenog bića. Sebe smatram takvom. Ja jesam emotivna veoma i mogu svakakvu ludost uraditi da bih se dobro osećala ali samo u okviru svog malog života. Bila sam previše trpeljiva i naivna. Promenila sam se dosta. To valjda ide sa godinama.

O Da li milsite da neko ko ne može da promeni ništa u svom okruženju treba da se povuče ili da se bori?

– Svako može da menja društvo. Ono se menja kroz nove ljude, decu, generacijama. Ne može preko noći. Valja krenuti od ovog trenutka.

Zatim treba nazvati stvari pravim imenom. Postaviti ljude na njihovo mesto. Ne treba davati preveliki značaj nikome. Treba osuditi kad nešto nije dobro. Treba biti strog prema sebi.

O Da li ste videli nešto u našem društvu što vas je obradovalo ili ushitilo?

– Ne baš.

glumica jelena jovičić

O Da li znate do koje mere treba biti ambiciozan?

– To je individualna stvar. Ja osetim kad mi je kraj jorgana. Onda dobro razmislim šta mi je činiti.

O Čega se bojite?

-Nasilja. Zagadjenja. Neobrazovanja. Lenjosti.

Zašto svi lažu

O Zašto je istina toliko cenjena?

– Zato što je malo ima. Danas svi lažu. Plivamo u lažima.

O Da li se govorenje istine ponekad pomeša sa nevaspitanjem?

– To su smislili ovi sto lažu. Istina je neprocenjiva. Počnite od sebe i svog braka npr. Da li biste voleli da vaš bračni drug laže? Ne. Dakle, svi tražimo istinu. E pa, moramo i mi da je damo. Tako to ide.

O Kakav život za vas ima smisla?

– Kada živiš u skladu sam sa sobom. Kako god to izgledalo. To je tvoj i jedini život. Nemaš drugu šansu. Dakle, živi svaki trenutak u skladu sa sobom.

O Da li se bojite trenutka kada ćete u ogledalu videti bore i starost koja dolazi?

– Naravno. To je neminovnost. Starost je inače obeshrabrujuća, ali danas je i privilegija stići do nje. Mnogo njih je otišlo bez bora na licu. Dakle, voleću svoje bore.

jelena jovičić

O Da li verujete da možemo sami sebe da lečimo? Verom u sebe i mislima.

– Da. Svi čovekovi problemi i bolesti idu iz naše glave. Kako mislimo tako živimo.

  

Super hrana

– Med, orasi i limun u tegli. Svako jutro po jednu kafenu kašičicu -preporučuje Jelena jovičić.

Srbi

O Ne treba uopštavati, ali ako bi vas neki stranac pitao, kako biste opisali Srbe?

– Narod u nestajanju sa komplikovanom istorijom. Narod koji je često radio sebi o glavi, narod koji ima neki inat, a svi znamo da je inat najgori dželat. Temperamentan, emotivan, druželjubiv narod, volimo da uživamo – kaže Jelena Jovičić.

Dijana Dimitrovska

Pogledajte još Doktorka zapadne i istočne medicine

Dr Danica Cvetković, doktor zapadne i istočne medicine

Dr Danica Cvetković, doktor zapadne i istočne medicine

   Dr Danica Cvetković zna tajne i istočne i zapadne medicine. U njenu ordinaciju u Beogradu dolaze na akupunkturu , ozonoterapiju, homeopatiju dolaze Kinezi. Sa njom razgovaraju na kineskom i osećaju se kao kod kuće. 

  – Savladala sam jezik dok sam tamo studirala tradicionalnu kinesku medicinu – kaže dr Danica Cvetković. – Bilo je to pre tridesetak godina. 

Kinezi gojazni

dr danica cvetković

 O Vratili ste se pre korone iz Kine. Šta se promenilo u odnosu na vreme kada ste tamo živeli?

– Prvo što sam primetila jeste gojaznost. Nisam verovala da će se to ikada dogoditi. Toga ranije nije bilo. Drugo, svi voze automobile, električne bicikle i motore,a  bicikale koji su bili glavno prevozno sredstvo, postaju retkost. U Pekingu sam odsela u malom hotelu od dvadesetak spratova, a pored nas se vinuo u nebo hotel sa 70 spratova pravljen u obliku pčelinjih saća. Dakle, sve je  ogromno.

Dobri muževi

U kineskoj porodici glavni su muškarci. Oni kuvaju, čiste, čuvaju decu, dok su žene malo – opuštenije. U priporemanju obroka, učestvuju i deca koja uglavnom seckaju ili čiste povrće- kaže dr Danica Cvetković.

O Da li su otvoreniji nego nekada?

-Danas svi Kinezi govore engleski, a nije bilko tako. Bili su uplašeni nekada kada ih stranac nešto pita, sada su veoma ljubazni.

doktor zapadne medicine

Bez depresije

O Čega ima kod nas a nema u Kini?

 – Nema depresije. Kinezi uopšte nemaju depresije. Zatim, gotovo da nemaju probleme gastrointestinalnog trakta jer ne piju kravlje mleko. Kardiovaskulartni problemi su takođe za njih nepoznanica.

 Nema ni raka kože.

Hrana

Kinezi kratko prže hranu, na jakoj vatri da bi s e stvorila korica koja ne dozvoljava da se povrće ili meso osuši. Ako hoćete da meso bude hrskavo a  mekano, uvaljajte ga pre prženja u umućeno belnce.

O Da li je ovo poslednje zbog toga što se Kinezi ne sunčaju?

– Da. Retko vidite Kineze da se sunčaju! Boje se  UV zračenja kao đavola. Razlog je u estetskim detaljima. Kinezi mogu da pocrne ali istovremeno i žute! A oni, vole belu kožu i pate za njom. Sve će uraditi da je izbele.

sunce

 O Tako,dakle, Kineskinje čuvaju svoju mladost?

-Da,  dok na zapadu dame  usporavaju stvaranje bora, na istoku je najpopularniji antiejdžing zapravo izbeljivanje kože.

Đumbir

  Đumbir je  koren bez koga Kinezi ne bi mogli da žive. Koriste ga sve i svašta.

 Neophodan je za ribu. Jer je riba nezamisliva bez dva tri kolutića đumbira.

 Stavlja se na kožu i na kosu, radi lepote.

 Stavlja se kao obloga protiv upala.

 Koristi se u akupunkturu ( listić đumbira preko koga ide moksa).

  O Zahvaljujući čemu su vitke?

-Za  prosečnu Kineskinju je najvažnije da ostane vitka Gojaznost je za njioh  noćna mora. Posebno je popularna akupinktura  za mršavljenje. Ubadanjem iglica u posebne tačke, Kineskinje održavaju vitku liniju.

sanset

 O Da li je akupunktura zaista toliko moćna?

 – Akupunktura leči sve bolesti a kod najtežih bolesti ona  pomaže da se lakše podnesu. Najefikasnija je kod migrena, reume, astme, kod problema sa plućima, alergija, ekcema, diskushernije, išialgije, anksioznosti, nesanice. Pomaže kod bolnog ramena, polineuropatije.  Akupunktura rešava uspešno  bolesti vezane za  neurologiju,  reumatologiju, sterilitet.

  Za početna stanja je potrebno od sedam do deset tretmana. Ako je bolest hronična onda je potrebna veća upornost i više tretmana.

  Kod bolesti kao što su  reumatoidni artritis, lupus, multipleks skleroza, akupunktura može da pomogne tako što smanjuje bol koji prati te bolesti.Sa hroničnim i autoimunim obojenjima mora upornije da se bori.

Zdraviji od nas

O Generalno, da li žuta rasa manje oboljeva?

– Kinezi neće dozvoliti da sebe dovedu u hronično stanje bolesti. Oni su naučeni da poštuju režim dana i noći.U tom smislu, može se reći da manje oboljevaju od zapadnjaka.Oni idu  u krevet pre 23 časa jer se smatra da se u periodu od 23 do 3  regulišu najvažniji procesi u organizmu, kao što je žučna kesa, jetra,  tada se balansira energija či- ki, nivelišu hormoni i detoksikuje organizam.

 U tom periodu  smanjuje se lučenje kortizona i parasimpatički nervni sistem pojačava aktivnost što nam omogućava da se odmorimo i da u toku dana budemo aktivniji. Taj sporotalasni san važan je za memoriju i dobro učenje, pa su otuda bolji đaci oni koji  ranije idu u krevet.

dr danica cvetković

 O Zašto Kinezi umeju bolje od nas da se štite od bolesti?

-Oni su majstori za svoje telo. Mnogo pre nas oni umeju da osete  vesnike bolesti. Njihova tradicija da se okreću ka unutra omogućila im je da budu brži od bolesti. To je – najbnolja preventiva.

O Šta radi prosečan Kinez kada oseti da će se razboleti?

– On će prvo potražiti pomoć od akupunturiste a  uporedo će koristi tradicionalne kineske lekovi( biljke).Kineski lekari imaju izvrsnu dijagnostiku a to je puls i jezik na osnovu koje svako ume da  proceni da li se i šta menja u organizmu. Uzimaju antiobiotike  mnogo ređe nego zapadna kultura

 

 Saveti

Kada nas zaboli glava trebalo bi pritiskati tačku između palca i kažiprsta, najmanje dva minuta.

 Za potljačni bol, pritiskati tačku iza  resica, dva minuta.

 Za vreme ciklusa Kineskinje uizimaju kuvane datule ( kineske urme) koje umanju krvarenje